Branič

418

ник треба да је: или у нритвору или слободи по самоме закону, а не по јемству, које не *даје никакве гарантије за оно, ради чега је притвор. Из сога излази: да јемство не треба ништа друго да буде д ј проста замена притвора и оно треба да одговори оној истој цељи којој одговара и иритвор, но иошто је тонемогуће, онда је јемство права бесмислица и ништа Друго. По § 131 с погледом на §§ 169, 170 и 171 крив. пост. цељ притвора у главноме двојака је: да кривац не побегне и тиме избегне заслужену казну; и да договарањем са сведоцима или иначе не осујети доказе, који стоје иротиву њега; а то значи: даје главна цељ притвора да оптуженика ностигне закона казна и тиме заштити правда, без које не може постојати ни нородица. ни друштво, ни држава. А какваје цељ јемства? Да ли она иста што и притвора? Не. Јемства је цељ са свим друге нрироде. Цељ је јемства: ако оптуженик, пуштен у слободу најемство, иобегне , да јемци буду дужни платити све оно на гата би био осуђен онтуженик да није побегао, а на име: штету казнимим делом причињепу и све остале трошкове који су обележени у §§ 131 и 173 крив. пост. Из овога излази: да је задатак притвора, да оптуженик не избегне заслужену казну, те тиме да се заштити друштвена правда; док на против задатак јемства није тај, њиме се не штити баш ни у колико правда, њиме се само по званичној дужности осигурава штета приватном тужиоцу, којабиму се досудила и ништа више; или боље рећи, иследна власт или суд, примајући јемство, напуштају цељ казненог права и закона, напуштају онај општи интерес који се налази у друштвеној правди, па по званичној дужности осигуравају грађански део кривичне иресуде , осигуравши штету оштећеноме, г. казнена страна пресуде као да се баш ншпта не тиче власти и суда; оставља се оптуженик да побегне и да не буде кажњен.