Branič

430

Ми се, јамачно, ие можемо овдје упупггати у истраживање: је ли ова Богишићева категоризација у свему и по свему тачна, треба ли је и у којој мјери препоручити и у другима земљама; је ли он сваку категорију у цијеломе њеном опсегу обрадио, или је иначе њоме распоредио по њеној природи, — јер је тако угледање за сада и немогуће, а и важности велике нема. Ми смо хтјели само констатовати ову методу категоризаццје , коју је црногорски кодиФикатор први у оваким радњама нримијенио с нуним знањем. Нама се ова мисао чини, да је са свијем на истини основана, те да може служити за излазак за даља научна изискивања у овоме нравцу, нтто за водиФикаторске радње у оиће може бити од велике важности. Прије него довршимо, треба нам још ово додати: Богишић је већ у својој поменутој Француској раснрави поставио себи два важна руководна правила, која и Дикел (ст. 23) огуда наводи, а то су: иравпла о релативности циљева, и средстава у радњама кодификације различнијех земаља. Категоризацнја о којој ми овдје говоримо, нама се чини, да је даљи природни развитак наведенијех начела његовијех о релативности циљева и ередстава. У наведеној евојој расиравици Богишић вели, да у различнијем земљама ирво циљеви, који се имају пред очима, треба да су различни но разликама у суми историчких, различнијех, културнијех, друштвенијех, економнијех елемената иојединијех земаља — ; а друго да иста релагивност треба да буде и у средствима или начинима којима се ти циљеви ностижу. Ако узмемо у рачун наведено начело релативности, бива нам већ а рпоп јаспо, да је ноступак у кодификовању, који ми називамо категоризација , ношљедак дубоког изучавања и размишљања, он је, тако рећи, органски развитак наведенијех начела. Метода категоризације, коју ми ево први пут находимо примијењену у црногорскоме законику, имаће, по свој нрилици, лијеиу будућност; та се метода може из-