Branič

482

0 0РГАНИЗАЦИЈИ ПРАВ0СУЂА СТАРИ И СРЕДЊИ ВЕК И МОДЕРНО ДОВА ИСТОРИСКА СТУДИЈА напиоао Ф. де Куланзк ■■(аревод <■■ фргтцускгПЈ (свршетак)

II Како је магистратура постала независно тело Ова магистратура, коју видимо да се овако споро и неосетно ствара у XIII веку, у почетку своме бенге јако зависна и потчињсна. Узмимо онај момснат када су у краљевским судовима барони и вдадике били замењени „знаоцима закона". Нама изгледа, да, су ти судови од тога доба морали нзгубити много од своје слободе и независности према својему суверену : на месго пређашњих моћннх и поносних васала сад имамо понизне легисте, чија се заслуга сва састојала у томе, што су непрестано чамели над књигом. Они н т, зу имали своје мссто у краљевскоме суду но некоме својему праву, као што ,је случај са баронима , илп по сили својега достојанства, као јито је случај са владикама: они су у томе суду седили једино услед краљевог избора и позива. Они, дакле, не беху друго до његови агенти, чиновници, његови пуномоћници, носећи име „људи који суде у место краља". Њихова прва дужност, као што се види из Формуле њихове заклетве, беше у томе , „да чувају и одржавају краљева ирава". Они су нримали плату за свој рад, што бешг нешто са свим ново, и њихових „нет сола дневно" беху нлата којом је краљ награђивао њихов рад и њихову приљежност. У прво време њин положај не беше баш осигуран ; крад. их је постављао само заједну сесију или највише за годину дана. Они су, дакле, увек зависили од милости или немилости евојега владаоца, и њихова срећа и живот беху у његовим рукама. Судска власт, коју је вршио парламенат, није припадала самоме парламенту : он ју је имао само као на оставу, а то иовереП)е краљ му је поклањао са врло много предосторожности и за врло кратко време. Судска еееија није могла почети без краљевога акта, и изгледало је, да је нарламенат умирао сваке године и рађао се но ново, само кад је то владалац хтео. „Парламенат — рекао је доцније Хеирик III — не би могао судити, кад му ми то не би дозвољавали сваке године на шим писмом". Судије саме но себи не беху лишта; оне беху