Branič

I

469

гр. чар. дугује, а за доказ тога позвао се на сведока, који је отшхате на облигацији нисао. И суд је нресудом својом од 21 сентембра 1883 бр. 5379 осудио туженога да пдати маси остатак у 400 гр. чар. са инт. из ових разлога : „Да је тужилачка страна поднесеном у тужби облигацијом, коју тужени признаје, по § 189 грађ. пост. доказала обавезу дужника. Но како у забелешкама у истој облигацији стоји, да је тужени у име отплате овога дуга дао 760 гр. чар. у два маха у име отплате павнога дуга и интереса до 23 априла 1875 год., што потврђује и сведок Милан, који сведочи да је он бележио оне отплате на облигацији, тако суд ценећи сведоџбу овога све дока ио § 213 и 218 грађ. пост., а имајући у виду како уредност исправе, коју истина тужени на суду нризнаје, тако и ту околност, да је ова облигација била ненрестано у рукама повериочевим, који није знао гшсати, па се услед тога и служио ири примању отилате дуга оваквим забелешкама на облигацпји, сматра поменуте забелешке на иоднетој облигацији, као нотнун доказ да је тужени од овога дуга отнлатио нок. Кочи онолико, на колико забелешке гласе, и с 'тога се тражбина тужилачке масе има свести на остатак ненлаћеног главног дуга у 80 дин. или 400 гр. чар. и 12°/ 0 пнт. од 23 анрила 1875 год., до наплате, а од осталог тражења као неумесног маса се одбија." Ову је нресуду Касациони суд решењем својим од 13 марта 1884 бр. 4279 одобрио. II Кранилац истемасе тражио је забрану на кретност Н. Д. из Злота за 21 дук. цес. са инт. 12%) ш то је имао давати маси нок. Коце по облигацији од 1874 год., и суд је решењем својим од 5 Фебруара 1883 бр. 828 одбио масу из ових разлога: „Поднесена ориђинална облигација у тужби приватна је исправа § 189 грађ. ност., и њоме се доказује, да јс дужник дуговао умрломе Коци 21 дук. цес. са инт. Из забелешке на овој облигацији од 23 анрила 1875 год. види се, да је на отнлату ове облигационе суме примљено 10 дук., што је у исто време доказ да маса нема вшпе да нотражује од овог свог дужника но 132 дин. са инт. Ио § 6. грађ пост. за оволике је суме надлежан оххштински суд, нрема чему молилац се ненадлежно обратио овоме суду за ову забрану — § 8 устр. окружних судова, § 37 и 49, § 194 грађ. пост. и § 896 грађ. закона, с ногледом и на закон о таксама."