Branič

470

Но по жалби браниоца Касациони суд нретписом својим од 25 Фебруара 1883 бр. 713 попишти је горње решење из ових разлога: „Оне забелешке на облигацији, коју је жалилац у доказ своје тражбине поднео, нису писане а ни потписане повериоцем, те да би се оне могле узети у подобне § 194 грађ. пост., као што тај суд узима, као да је ио њима дуг облигациони у неколико отнлаћен. Исплата и отилата дуга доказује се начином нропиеаним у § 194 грађ. пост., а кад овога овде нема, онда је овде тај суд ногрешио, што је се но овоме једностраном тражењу сам по званичној дужности упустио у оцену напред иоменутог документа о отплати дуга, за рачун кога се тражи осигурање, кад оваква. питања зависе од спорне, редовне рас нраве." Судје ове нрнмедбе усвојио и забрану одобрио. Правда јући забрану, бранилац је тражио, да ее дужник осуди на плаћање и суд је по кратком поступку решењем својим од 31 марта 1883 бр. 2170 осудио туженога на нлаћање. Тужени је на ово решење ирјавио жалбу, наводећи, да овде нема места кратком суђењу, нарочито и за тошто је нешто дуга отплатио. Касациони суд претпиеом својим од 24 маја 1883 бр. 2046 поништио је горње решење и упутио еуд на своје примедбе бр. 713, донете но забрани да се овај спор има расправити редовном нарницом. Уелед ових примедаба, суд је одредио рочиште и тужени је признао дуг, но се бранио, даје 10дук. отплатио, што се види из забелешке на облигацији, а позвао ее и на сведока, који је забелеигке на облигацији писао, и суд је спор извидео па је пресудом евојом од 15 Фебруара 1884 бр. 1113 осудио туженога да нлати маси 11 дук. остатка дуга са интересом из ових разлога: „Поднесеном у тужби облнгацијом, којује тужени иризнао по § 189 грађ. пост. доказана је обавеза овога. Но како се из забележака стављених на облигацији види, да је тужени на отплату тога дуга дао иок. Коци 10 дук., што је потврдио и сведок Павле, који је на молбу нок. Коце ову забелешку ставио на облигацији, ио што пок. Коца није знао писати, и како иоменути сведок тврди, да је пок. Коца увек на свима облигацијама, које је имао, преко њега или кога другога који је писмен, бележио отнлате, које би му дужници нолагали, па но што је нок. Коца био неписмен то су онда и отплате на свима облигацијама, које је пок. Коца имао, писане туђом руком као и на овој ; то суд ценећи сведоџбу сведока Иавла по §§ 213 и 214 гр. пост., као и наведене прилике овога случаја, сматра да је забелешка стављена на облигацији истинита и да се има узети као доказ о отцдати облигационог дуга у толпко на колико гласи, а то тим пре,