Branič

471

што се из исте забедешке шди, да је иисана за време док је била у рукама пок. Коде. Но по жалби браниоца Касациоии суд претиисом својим од 19 априла 1884 бр. 1422 ноништио је горњу иресуду и;>. ових разлога: „ 11о § 194 гр. пост. иснлата или отплата облигације, док је она у рукама повериоца, доказује се само признаницом, па како тужени није поднео уредну иризнаницу за доказ о отплати дуга, већ се позвао на неке забелешке стављеие на облигацији, но којој се нанлата дуга тражи, и на једног сведока Павла, онда се суд тај огрешио о поменути законски пропис и замену § 242 гр. пост. и § 896 гр. зак., кад је онаку пресуду донео. 11о овим примедбама, суд је нресудом својом од9 маја 1884 год. бр. 2919 осудио туженога на плаћање целога дуга и интереса, и ову је иресуду Касациони суд решењем својим од 21 августа 1884 бр. 2854 одобрио. Саопштио Симо Недић судија XIV §§ 451 и 452 грађанског поступка (Две неједпаке одлуке одељења Касационога суда) I Г. М. С. овд. адвокат, пуномоћник Б. К. овд. трговца, иод нео је београдском трговачком суду оригиналну меницу, по којој II. В. из Ваљева дугује његовом властодавцу 2000 динара, на како је рок меници протекао, а дужник умро, тражио је : да суд кЈЈатким суђењем осуди његову масу да плати његовоме властодавцу ових 2000 динара меничног дуга са интересом и трошковима. По овоме тражењу, суд је решењем од 20 октобра 1887 године бр. 7836 одбио тужиоца од тражења, да се маса по кратком суђењу оеуди на плаћање горње тражбине за то, „што се и сама меница има сматрати као приватна исправа, а по § 451 гр. ност. упоре!>ује се јавној исправи само што се тиче брзине у поступању, ири еуђењу и извршењу, па и то онда, кад је лице које је меницу издало у животу по § 452 гр. ност." Но но жалби тужиочевог пуномоћника, Касациони суд у II одељењу решењем од 12 новембра 1887 год. бр. 3939 ионииггио је ово судско решење из ових разлога: „Кад је ирогисом § 451 гр. пост. прописано, да се и тражбине по меницама упоређују гражбинама по јавним исправама, и да ће се по кратком поступку исте досуђивати, онда суд није могао противно овом законском пронису за меницу тражбину тужиоца одређивати редовно суђење и тужиоца од тражења крат-