Branič

479

Но по жалби туженога, Касациони еуд примедбама својим од 25 маја 1889 год. бр. 2125 поништио је нресуду са овдх разлога: „Према нрогшсу 141 трг. зак. стајало је у дужности тужиоцу као притежатељу менице, да о подигнутом због неис нлате протесту извести и туженога као жиранта и издаваоца менице, на ако му не нлати, да га онда, а најдаље за 15 дана од издатог протеста, тужи суду тражећи накнаду и регрес. Тужилац, као што се из акта овога спора види, није по паведеном законском нропису поступио — није туженоме у законом року најпре протест доставио. Према овоме, суд је требао претходно да оцени : да ли сада тужилац није изгубио право на накнаду спрам туженога према пропису § 167 трг. зак. ? Даље је суд требао да оцени и то : да ли је самим призиа њем тужиочевим у тужби, у коме вели, како је од акцептанта већ примио у отплату спорнога дуга 531 дин. за туженога дока^ато, да је акцептант о року плаћања већ био снабдевен са покрићем, према чему, а по наређењу §' 146 трг. зак. имао би тужени да испадне из обвезе по спорној меници*. Усвајајући ове иримедбе Касационога суда, Апелациони суд је 12 јуна 1889 год. бр. 1217 прссудом својом иреиначио пресуду првостеиенога суда и тужиоца одбио од тражења. Разлози за ову пресуду : „По §' 141 трг. зак. тужилац као притежатељ менице дужан је био да туженога као свога претходника извести о подигнутом протесту због неисплате, па ако му не плати, да га онда, а најдаље за 15 дана од издатог протеста, тужи суду тражећи накнаду и регрес. , И:! акта овога спора види се, да тужилац није по наведеном пропису законском поступио, нијс туженоме као жиранту и издаваоцу менице у законом року најпре протесг доставио, нити је у законом року подигао тужбу за накнаду, већ је иста подигнута после 15 дана, рачунајући од дана протеста. „Према овоме, тужилац је изгубио ираво на накнаду према туженоме по ,§ 167 трг. зак., пошто му је тражење према ту женоме застарило. „Осим овога, тужилац је иреме туженоме као жиранту и из даваоцу менице изгубио ираво на накнаду и према § 146 трг. зак., јерје тужени иризнањем тужиочевим у тужби, у коме вели, како је од акцептанта већ ирамио у отнлату спорнога дуга 531 динар,по § 180гра1).пост. нотпуно доказао, да је акцентантјош о року плаћања 18 јануара 1874 год. био енабдевен са нокрићем менице. 32*