Branič

Број 3.

Б Р А

Н Ћ Ч

Страна 27.

3., да тужитељ није био у истини држалац у време извршења дотичног дела, већ туженик или неко други. 4., да туженик није извршио дело, које тужитељ представља као дело сметања државине. И 5., да је он —- туженик — истина извршио дело сметања драгавине, али да га није учинио с вољом (намером) да државину присвоји, него да је радио као слуга или најмљени радник онога, по чијем је налогу исто дело учинио (н. пр. покосио ливаду тужитељеву итд.). Сваки од ових приговора туженик је дужан доказати. Других никаквих приговора туженик не може у овом државинском спору истицати. Нарочито, пак, не може приговаратн: да тужитељ нема правног основа (ТИе1) државине, или, да он — туженик — има јаче право, јачи правни основ државине, иди да је он сопственик ствари и да тужитељ нема никаква права на државину исте ствари. 32. За расправу државинских спорова због сметања државине у опгате, надлежан је срески (котарски) судија (Вегп-квпсМег), у чијем се подручју сметање државнне извршило. 33. За расправу државинских снорова пропнсан је нарочити судски иостуиак (р088е880ггаш бпттагшзћпшп) и то за Аустрију царском наредбом од '27. Октобра 1849. године, а за Хрватску и Сдавонију законом од 8. Свибња 1890. године. Главније одредбе овог последњег закона јесу: Тужба се, у одређеном року, предаје судији писмено или усмено, која се у нарочити судски записник уписује. По тој тужби судија одређује што је могуће раније рочиште за извиђај спора у суду нлп на лицу места, где се налази непокретна ствар, која је предмет државине. Тужитељ се позива позивом, а туженик наредбом на препису тужбе. У нозпву за рочнште приирећује се оном парничару, ко.ји би од рочишта изостао, да ће се сматрати као истинито све оно, што противник буде као стварно (фактичко) показао и навео о предмету тужбе, а то није опровргнуто доказним средствима изоставшег парничара, која су суду раније била поднета. У исто доба, парничарима се налаже, да сваки своје доказе собом понесе, а ако се на сведоке позива, да и ове собом доведе. Доказна средства , којима се парничари могу у овом државинском спору послужити, око су: исправе, сведоци, вештаци са или без

судског увиђаја, и сравњивање рукописа. Заклетва парничарска је искључена. На рочишту се спор извиђа усмено и брзо. Затим се одмах изриче и пресуда, која треба да садржи и разлоге судске. Та се пресуда сматра као привремено правило за последњу фактичку државпну или се њом изриче, и то само привремено, каква забрана или како осигурање од поновног сметања. Против поновног сметања припрећује се губитку спора казна од 100 фор. или од 20 дана затвора. Но ова пресуда не смета оној странци, која држи да има јаче право на државину или право својиее на ствар, да иравом државипском тужбом (§. 372. аустр. грађ. зак.) или власничком тужбом поведе снор по редовном парничном поступку. 1 ) Правна средства (уток и ништавна жалба) допуштени су, али она немају суспенеивно дејство: пресуда се при свем том дакле извршује. 2 ) (Наетавиће се)

ИЗ СУДНКЦЕ

IV. Продужено кривично дело. Ни о једном нитању из науке кривичног нрава нема тако разноврсних мишљења, као о питању: шта је продужено кривично дело?- Па кад се научари у томе питању не слажу, онда су практичари-еудије, који имају да примењују закон, не налазећи сигурна ослонца ни у науци, а мање у позитивном закону, изложени лутању, тако да о некој сталној пракси у овом питању код нас не може бити речи. С тога мислимо да ће интересовати наше правнике, а нарочито правнике практичаре, да виде, како о томе питању мисли данашња Касација, јер се не сећамо да у досадањим збиркама судеких одлука има изнет случај, којије био тако озбиљно схваћен и претресен од оба наша виша суда, као што је овај. В. Ј. поштар ваљевске станице оптужен је, ш г 1'0 је као управник речене станице у месецу Децембру 1895. и Јануару и Фебруару 1896. утајао: 1., 212 - 29 дин. примљених за Предати доплатни аманет А—у; 2., 946 дин. примљених за два доплатна аманета предата Б—у; и 3., доплатни пакет у вредности 125 динара упућен на В—а.

!) Поетупак, по ком ее расправља државинеки спор по тужби о јачем праву на државину (§. 372.) вове се ровзеззогшт апттагтт ог(1тапит. ^ 2 ; Ближе објашњење овог закона види у ваљаном деду А(Ј. Кивпоу-а, 2акоп о ров^ирки ате^апа робјеДа е!с. 2а§геђ 1891. §оЗ.