Branič

С трана 26.

Б Р А

Н И Ч

Број 3.

старије мишљење да може. Новији пак писци заступају противно мишљење. Пошто ово питање нема интереса за наш Грађански Законик, то се и не ћемо упуштати у навођење и оце њивање 2> а злога једног и другог мишљења. 1 ) 24. Под сметањем (бШгип^) државпне разуме се сваки фактички уштрб фактичке власти на ствари, дакле не само иаен.ша повреда (У1в), него п свака радња, у којој лежи користовање туђом ствари, као и свако саречавање слободног располагања држаочевог са ствари 2 ). Ако се дакле, и узнемирава уживање ствари држаоцу али се не задире у просторну сферу власти његове, онда нема сметања (н. пр. кад један кирајџија држи у свом стану ноћу школу играња и тиме нарушава ноћни мир другог кирајџпје). По себи се разуме, да се не може сматрати као сметање туђе државине она радња (дело), којим се истина нарушава фактичка власт дрЖаочева на ствари, али коју вршилац њен врши или ио изречном или прећутном доиуштењу држаочевом или на основу законског овланАења (н. пр. кад когод сасеца жиле и гране од суседовог дрвета, које су се у његову земљу пружиле или надвесиле, кад се ухвати и у залогу задржи туђа стока у потрици ухваћена, кад се свој рој преко туђе земље гони итд.). 25. Сметање државине може пзвршити и сам судржник , кад једностраним дедом својим самовласно преиначава свој досадањи државински одношај према заједничкој ствари и тпм доведе у опасност исти одиошај његовог судржника, н. пр. кад отпочне употребљавати заједничку ствар иа други који начин, а не онај, који закон одређује или који је уговорен био. 26. Новији писци не траже за појам сметања, да онај, који га врши, има уједно и памеру да државину дотичним делом узнемирава, а још мање намеру да се узнемирена државина присвоји. Они се задовољавају самим делом, којим се у истини вређа фактпчка власт држаочева на ствари, па ма извршилац тога дела и незнао, да њим ту власт држаочеву вређа, дакле и ако га је у доброј вери (Тзопа Ме) извршио, само ако је имао вољу, да то дело изврши. По томе, дакле, лице, које је неспособно да има своје свесне воље, не може бити тужено за сметање државине. Међутим новија је практика судска усвојила противно мњење, 1) Види: Кизпоу, Тишас код §-а 339. и Кап(1а ВевЉ, §. 76. 2 ј Тако и у Римоком Нраву, Зј. 11 <1е VI 43, 16 Г). 1Ј. Р. (Ротр.) У1т ГасМ дш поп 81пК ро8вМеп1ет ео, диоД розвИеђа^, иМ агћИгхо 8ио агге т8егепс1о ЛхИетЗо згге агапДо 81уе ди1 (1 1паебШсапДо 81Уе дио4 опш1по 1аС1еп(1о рег (}ио<1 Пђегат роааез8 1 о п е т аДуегаагН поп г е Н д и Н;,

напме, да је за сметање државине потребна и поменута намера. 27. Сметање (узнемиравање) државине може се извршити п иретњом, само ако је ова такве природе, да се, обзиром на личне особине оног који прети, даје разложно закључити, да би претњу одиста и извео, да услед ње није држалац одустао да врнш забрањену му државпнску радњу. Оно се може извршити и самом забраном какве државинске радње, али само онда, ако се овој придружила и грожња збиљско дело, којнм се доводи у опасност државннски одношај држаочев према ствари. 28. Због сметања државине може бити тужеи не само онај, ко је сам собом извршио дело сметања државине, већ и онај, по чијем је иалогу то дело извршено (н. нр. онај, чији су радници ио налогу његовом дотично дело извршили итд). Исто тако, може бити тужен и онај, ко је настојавао, да се одржи оно стање, које је туђим делом сметања створено, те да се тим стањем окористи, а било му је у власти, да се све у пређашње стање поврати. 29. Тужитељ, као узнемнренп држалац. дужан је да у тужбп својој наведе и докаже ово двоје: 1., да је у последње време врпшо државннску радњу на ствари, дакле, да је дотичну ствар имао у својој фактичкој власти. Намеру, пак, да исту ствар држи као своју, не мора доказивати, по чем се она самим подизањем ове тужбе јасно показује. И 2., да је дело сметања државине туженик извршио. 30. Тужба се може подићи у року од 30 дана, одкад је држалац сазнао за дело сметања, а није још протекла година дана од дана. којег је исто дело извршено. Тужбу поднесену после тога рока мора суд, као застарелу, по службеној дужности одбити, И тада . тужитељу не остаје друго, него да редовним путем води спор против туженика, у којем има да докаже или своје јаче ираво на државину ствари (дакле правни основ своје државине) или ираво својиие на нету. Ова друга тужба ради признања права на државину застарева тек за 30 година. 31. Туженик се може бранити само оним приговорима (ехсерИодса), који се одноее на чињенице (факте) државине или сметања исте. А то су само ови приговори: 1., да је тужба застарела, 2., да тужитељ није за тужбу легитимиран, тј. да он није у фактичкој државини узнемирен већ неко други, од којег није за подизање тужбе овлашћен,