Branič

Број 7.

Б Р А

Н И Ч

Страна 77.

у једну пету државу, без обзпра на то, да ли су они истога порекла. Правилпији би, дакле, био израз међудржавно ираво , али пошто је онај другн свуда усвојен и добио право грађанства, то ћемо га и задржати. 5. Аутори су сагласни, која права спадају у међународно јавно, а која у међународно приватно право. Несугласица постоји само за кривично право са његовим поступком. Несугласица ова постоји и кад се тиче права једне исте државе. Мијемалочас намерно нисмо споменули с тога што хоћемо овде о њој неколико речи да нроговоримо. а. Неки писци сматрају кривично право као један део приватнога права, па, према томе, и, са гледишта међународних односа, као једну грану међународнога приватног права. ЕоеНх вели: „Међународно прнватно право састоји се из правила која се тичу примене грађанских или кривичних закона једне државе у другој каквој држави". 1 ) А Ваш1гу-Еасаи1:тепе каже: „Међу законима који сиадају у приватно право има их који се више него други тичу јавнога поретка и јавиога морала, као закон који забрањује брак између блиских сродника, закон који уређује очева и мужевљева права, закони кривични" , 2 ) б Други аутори 3 ) виде у кривичном праву у извесној мери и јавно и приватно право. У колико оно има да заштити интересе појединаца, оштећених у њпховом животу, части, имању кривичном радњом, у толико оно спада у круг приватнога права. На против кад се има у виду то, да у репресији рђавих дела лежи интерес самога друштва, онда се кривично право приближује јавном. Због ове двојности у његовој природи и стављају ови аутори кривпчно право у нарочиту категорију, кад је реч о његовој примени у међународним одно спма, дајући јој назив: међународно кривично ираво. в. Напослетку, многи писци сматрају да је кривичном праву главни, ако не и једини, задатак да репресијом кривичних дела обезбеди •опстанак друштву. Па за то га и рачунају као јавно, а сукобе који поводом извршења каквог кажњивог дела могу наступити између разних држава решавају у међународном јавном праву. 4 )

1) ГоеНх, ор. еИ 1 I. р. 2.

2 ) В;га<1гу ^асапИпепе, ор. сИ. 1; I р. 3.

3 ) Ветап^еаЈ (у. РоеНх, ор. сН. I. р. 2.); '№«88, ор. сН. р. XXXV., XXXVI. (т(го(1исИоп).

4) К Кепаи14, I/ Јпћ-о^исИоп а 1' е1и(Је (1е ЉоИ шЈегпаИопа1 р. 26.

Не улазећп у дискуспју које је од ова два последња мишљења тачније јер нам круг ове студије то не допушта, ми сматрамо само да се не може кривично право убрајати међу чиста приватна права, као што су трговачко и грађанско и да, према томе, сукоби кривичних закона не могу наћи местауједној студији међународнога приватног права. §. II. Садржина међународнога приватног права, 6. Једна целокупна студија међународкога приватног права садржи ове предмете: народност, положај странаца и сукоб закона. Као четврти део узима се: иадлежност и процедура. 1 ) 7. Ми смо казали да право којим се овде занимамо претпоставља увек сукоб између при ватних права разних држава, т. ј. претпоставља овако питање: да ли ће се или не у једној држави применити закон неке стране држ&ве Таква се питања већином порађају, кад се дешавају спорови између грађана две рлзне државе; она, дакле, махом претпостављају присуство једног нли више странаца у парници. Због тога што међународно право решава сукобе међу приватним правима разних народа, изгледа да би сукоб закона био његов једини предмет. Али, као што смо мало час видели, ти се сукоби већином порађају у споровима између странаца п домородаца А кад је тако, онда, за правилну расправу спора, мора се знати и иоложај странаца у извесној држави. Да дође до питања који ће се закон применити, треба да дође до расправе спора, а да до тога дође, треба да држава претходно странцу призна право на ту расправу. Ако држава одриче етраном поданику право на које се он позива, ако је она ствар тако уредила да странац код ње то право не може уживати (задржавајући га једино домородцима), онда не може ни наступити сукоб међу законима, пошто се до спора и не долази. Тако, на пример да се породи конфликт ме1)у законима, који регулишу права на непокретна добра треба дадржава пре свега дозволи странцу, да таква добра у њој имати може. Ако она забрањује страним поданицима да у њеним границама могу притежавати не покретна имања, не може ни наступити, у претпоставци овакој једног спора, случај сукоба између закона те државе и закона страних држава. Сукоб претпоставља спор, а овога овде нема. 8. Када правилно решење сукоба закона захтева познавање ноложаја странаца, онда ово 1) \Уе188, ор. сН. р. XXXVIII. (ШгоаисИоп).