Branič

Страна 78.

Б Р А

Н И Ч

Број 7.

изазива друго једно питање, питање о нородности. И заиста, кад је реч о странцима, иужно је знати ко се има сматрати као страни поданик. У данашњем развоју међународних односа таква питања нису ретка, а тешкоће које она подстичу такође нису малобројне. 9. Као гато смо видели, наука међународнога права, којој је почетак и главни предмет сукоб приватних права, добила је, благодарећи студијама: о положају страних држављана и о томе како се народност добија и губи, нарочитога полета. Данас су ова три предмета постала нераздвојна, и ко хоће да се са успехом посвети нзучавању сукоба закона, мора претходно бити на чисто и са правнлима о положају странаца и са начелима о народности, а то значи да позна вање теорије сукоба закона тражи неизбежно и познав&ње осталих делова међународнога права. §. III. Усаови за постојање сукоба закона у међународном приватном праву. I. 10. На првом месту, да може бити сукоба закона, мора постојати бар две независне земље. У осталом, довољно је да независност постоји у погдеду унутрашње управе. На прпмер, Бугарска је у својим односима са Турском ваеална држава, па опет може наступити случај конфликта измеЈ)у бугарских и турских закона. То је с тога што је Бугарска, и ако зависна земља, слободна у својој унутрашњој администрацији: она сама прави себи законе и сама собом уцравља без мешања турских власти. Еад би цео свет сачињавао једну политичку целину. онда, наравно, никада не би могло ни бити међународних сукоба у законима, пошто не би могло бити ни међународних односа. Сукоби интереса били би могући само између поданика једне и исте држане, а такви сукоби не дају места конфликтима закона, будући су у границама једне исте државе права регулисана на један исти начин. II. Интернационални односи, данас тако многобројни, нису увек били развијени. Ако је тешко рећи да је кадгод у историји било момената, да државе између себе нису имале никаквих односа можемо бар казати да су ти односи све ређи и ређи, што ближе идемо почетцима историје. Узрок је томе двојак. Прво, тај што је у ранија времена историје било много мање држава него данас. Они велики конгломерати народа који су иознати у историји под именима Феничанске, Егииатске Асирске, Пер сиске, Грчке, Римске Државе, нису коегзисти рали, постојали у исто доба историско, један

поред другога, већ су се ређали један за другим, тако да у датом моменту видимо, махом, само једну од тих великих држава. На другом месту, и ако је било, поред тих великих политичких организација, каквих мањих нароца, ови су, већином, сматрани као варвари и са њима нису одржаване никакве везе. Тек у доба Римске Државе налазимо ми, у римским законима и писцима, извесна правила која су одређивала положај странаца у Римској Држави. Тако странци који су нмали ји8 соппи1)11 и јиа сошшегсИ имали су, у погледу грађанских закона, иста права као и римски држављани. За остале странце важило је јИ8 ^еп^иш, то јест, јиз диоД «»шпе8 ^еп^еб регое^ие сиа^осШиг 1 ). Што се, пак, тиче римских држављана, они су потпадали увек под римске законе, па и онда кад су би вали у страним земљама. Али, била би заблуда мислити, да се у време Римљана знало за међународно ираво. „Мисао о извесним начелима која треба да регулишу увек на једини исти начин колизију разних позитивних закона, био је непознат Римљанима." 2 ) Народи са којима су Римљани долазили с времена на време у саобраћај, нису били, ни по својеј моћи, ни ио својој образованости, равни Римљанима. Н>иховим законима нису ови давали у главцом важности, а то је сметало усвојењу нарочитих правила за решавање сукоба између римских и варварских закона, већ је положај странаца у Римској Царевини био регулисан унутрашњим римским законима. Много доцније после пропасти Римске Државе, када се је образовало више засебних политичких јединица, које су се, мање више, сматрале равне једна другој, могли су наступити прави међународни односи и могла је бити изазвана потреба да се поставе правила која ће тим односима управљати. II. 12. На другом месту нужно је, за постојање сукоба закона, да државе које имају међу собом односа решавају једна иста правна питања на разне начине; другим речима. нужно је да њихови закони буду разноврсни. Јер, кад би у свима државама спорови између грађана били регулисани једним истим законима, сукоба о којима ми овде говоримо не би могло бити. Многобројни су узроци који изазивају разноликост у законима. Географски положај земље, темпераменат народа, његове традиције, све то чини да разна законодавства исте случајеве на

1 ) 1п8Ши4ев <Је ЈизНшеп, §. 1 Ое јиге па4игаП, §епНига е4 стН (I 2).

2 ) 8а\ г ј§пу, ТгаНе |1е дгоИ: готаш, I. VIII.