Branič
Страна 80.
Б Р А
Н И Ч
Број 7.
већином, као варваре све оне који су живели ван гранида њихних. Сматрале су за понижење имати односа са њима а ако је то изузетно и бивало, те односе регулисавали су они својим законима , не водећи рачуна о варварским. Појава Хришћанства, које је нроповедало братство и једнакоет међу људима, подстакло је народе да дођу у тешњи саобраћај. Црква, са сзојом грандиозном замишљу о верском јединству, играла је важну улогу у развићу интернационалних односа. 1 ) Данас не може бити, разуме се, речи о томе да ли народи између себе имају саобраћаја. Међународни односп су у наше доба и свакодневни и сваковрсни. Наравно, да ту сад има извесних нианса. Неке су државе у тешњим везама међу собом него друге, а то даје повода, да питања из међународнога права код њих буду чешћа и разноврснија. Беза, на пример, између Србије и Аустро-Угарске јача је него веза између Србије и Енглеске. Последица је тога та, да су случаји колизије између на ших и аустро угарских закона многрбројнији него између закона наших и енглеских. Кинеска царевина, до најновијега времена, избегавала је саобраћај са страним земљама, што је чинило да је међународно право било ретке примене између Кине и остадих држава. „Тек после рата 1860. године (између Кине с једне и Француске и Енглеске с друге стране), могло се је ићп у унутрашњост Кине и сазнати у коме се стању налазн њена образованост". 2 ) Сукоби закона ређи су још п онда, када образоване земље имају односа са земљама чија им управа и законп не уливају поверења, као што је случај са Турском. У Турској, поданици извесних европских држава потпадају под законе своје земље и јурисдикцију својих консула. По јамно је, да су ређи процеси у којима може бити иитање о томе, који ће се закон применити, турски, или закон једне од тих држава. Најзад да наПоменемо да има момената када између два народа односи, дотле врло разгранати, ослабе. Тако је, на пример, у време прекида дипломатских односа и ратнога стања. Разуме се, да ће у тим приликама наша наука наћи мање примене. (Наетавиће се)
1) ЛУмм, ор. с14- р. XIII ^гЉоЉеНоп). 2 ) Магесћа!, 1Ш1оке соп!;етрогате <1е 1789. а поз јот*8, 1. I. р. 515.
0 НОВОШ ТРГОВИНСКОШ ЗАК0ННК7 за НЕМАЧВУЦАРЕВИНУ ПИШЕ Рг. Д. АЛКАЛАЈ.
I. Недавно усвојеном грађанском законику за немачку царевпну сдедовао је у брзо и трговинскп законик за немачку царевину од године 1897. који ће по систематском обрађивању, једрој садржини и савременим начелима заузети једно од најугледннјих места међу новијим кодификацијама. Па пошто се и нама ревизија нашег непотпуног и сувише несавременог трговинског законика императивно налаже, и пошто и сама управа правозаступничког удружења намерава да предузме све тато је потребно, да ову ревизију ускори, то држим, да неће бити излишно, ако се изближе упознамо са овим новим немачким трговинским закоником од 1897. год. који ће ступити у важност заједно са грађанским законпком, дакле 1. Јануара 1898. год. Законодавне фазе, које је овај новп трговински законик прошао, следеће су: 8. Фебруара 1897. год. поднесен је немачком царевинском већу пројект трговинског закона. Прво читање овога пројекта трајало је 8., 9. и 10. Фебруара, а за тим је одлуком царевинског већа од 10. Фебруара састављена комисија од 21 посланика ради проучавања овог законског пројекта. Ова је комисија проучила пројект у првом читању у 10 седница, а у другом читању у 6 седница и поднела је 1. Априла 1897. год. свој извештај царевинском већу. За тим је 5. Априла почело у царевпнском већу друго читање овог законског пројекта, како га је комисија предложила, и трајало је два дана, а 7. Априла усвојен је цео закон у целини — еп Б1ос — у трећем читању. Закон је за тим промулгиран на дан 10. Маја 1897. у службеном листу бр. 23. Ове детаљне примедбе држао сам за нужно да споменем како би се видело, да се и у таквим напредним културним државама, као што је Немачка, стручни закони, који захтевају нарочито стручну спрему код њихових твораца, обрађују и спремају више код комисија него ли у пленуму парламента; а код нас?
Потребу кодифицирања трговачког права у немачкој царевини није изазвала каква не-