Branič

Број 7.

Б Р А

Н И Ч

Страна 81.

уређеност или застарелост у трг. праву, већ једино нојава новог грађанског законнка за немачку царевину. Трговински законик од године 1871., који је овим новим замењен, одговарао је потнуно савременој науди, бно је омиљен у Немачкој, служио је за пример многим новијим трговинским законима, а важио је и у Аустрији. Из вестилац у немачком царевинском већу изразио се о њему овако: „Овде је говор о ревизији једног законика, који важи у целој нашој отаџбини, једног законика од посве савременог кова, који је цењен у домовини, а уважен и ван граннца немачке царевине; једног дела од несумњиво ведиког стварног и формалног савршенства". Појава грађанског законика за немачку царевину изазвала је ревизију садашњег трговинског законика са тих разлога, гато он не садржава у себи само одредбе, које се односе на чисто трговинско право, већ и многе одредбе, које предазе границе трговинског права, а спаД а ЈУ У област грађанског права. У своје време ово је учињено намерно с тога, да би се у оно време, кад је у Немачкој грађанско право бнло распарчано, створило у што већем обиму једно право, које ће важити у целој немачкој царевини, иа се кодифицирало и оно право, што стоји ма у којој вези са трговачким правом. Пошто је сада изгласан -и грађански зако ник за немачку царевину, п иошто су у њ ушле све оне одредбе, којима је с правом место у грађанском законику, а које се прпвремено налажаху у трговинском законику, то је сад требало све те излишне одредбе уклонити из трговинског законика. Најглавније од тих' одредаба јесу оне, које се односе на трговачке послове и на закључпвање и испуњавање уговора. Поред тога у дугом низу година, од кад важи трговпнеки законик, многи су се правни појмови развијали у народу п онн еу нашли места у новом грађанском законику, па има међу тим одредбама многих, које се косе са одредбама трговинског законика, и за то је требало довести у склад трговински закон са грађанским закоником. Па пошто се са тих разлога приступило ревизијп трговинског законика, онда, наравна ствар, да се хтело унетп у њ све оне п »правке и допуне, које су се показале као потребне према искуству стеченом за време 30-годишњег важења овог закона Тако су унесени нови одељци „о трговачким агентима", „о сместшптима', „о приватним сензадлма" итд.

II. Нови немачки трговннски законик дели се у 4 књиге. Прва књига „Трговински ред (особље)" —с1ег НапДеМапс!— сачињава тако звано лично трговинско право и садржава следећих 8 одељака: 1., о трговцима §. 1.—-7.; 2., о регистру § 8.—16.; 3., о фирми §. 17.—37.; 4., о књигама §. 38 —47.; 5., о прокури и пуномоћству § 48.—58.; 6., о тргов. помоћницима и шегртима §. 59.—83.; 7., о агентима §. 84.-92.; и 8., о тргов. сензалима §. 93.—104. Друга књига под насловом „Тргов. друштва п тајно другатво" (ортаклук) садржава следећнх 5 одељака: I. Јавни ортаклук: 1 , установљење ортаклука, §. 105.—108 ; 2.. правни одношаји ортака међу собом, §. 109. —122.; 3., правни одношаји ортака према трећима, §. 123.—130.; 4., престаиак ортаклука и истунање ортака, §. 131. —144.; 5., ликвидацнја ортаклука, §. 145.—158. и 6 , застаЈ>елост, §. 159.-160. II. Командитно друштво §. 161.—177. III. Удеоничарско друштво. 1., опште одредбе, §. 178.—209.; 2., правни одношаји друштва п чланова (другара), § 210. до 230.; 3., штатути и пословање, §. 231.—273 ; 4., промена друштвеног уговора §. 274.—291.; 5 , престанак н уништење друштва, §. 292.—311. и 6., кривичне одредбе §. 312.—319. IV. Командптно друштво на удеонице §. 320.—334. V. Тајно друштво (ортаклук) §. 335 —342. Трећа књига под насловом „Трговачки послови" обухвата следећих 7 одељака: 1., опште одредбе, §. 343.—372 ; 2., о куповинп. §. 373 —382.; 3 , о комисијонском послу, §. 383. —406.; 4., о шпедицпонском послу, §. 407.—415; 5., о сместиштима, §. 416.-424.; 6-, о превозном послу (возиоци), §. 425. — 452. п 7., о преносу добара и лица на железницама, §. 453,—473. Четврта књпга говори о трговини по мору, које за нас нема никакве важности. Пошто смо дали један прегледан распоред целог штофа, да пређемо на расматрање појединих одсека. III. У првом одсеку I. књиге говори се, као што сам горе навео, „о трговцима", т. ј о томе, која се лица сматрају као трговци. Као што је познато с<1 теориског гледигата ове су одредбе најважније у тргов. праву, јер се по правној