Branič

Страна 82.

Б Р А

Н И Ч

Број 7.

природи појма трговца, има и ценити, кад и у ком случају се има применити трговински, а кад грађански законик. Оне одређују границе онпм лицима, која се имају иодчннити тргов, праву. У овом су погледу у овом новом закону учиљене замашне измене. По садашњем закону као трговац сматра се онај, који по свом редовном занимању ^е^егђетазвх^ — врши послове означене у чл. 272. пстог закона као и онај, који врши по слове означене у чл. 271. истог закона. У том су чдану иобројани тако звани апсолутнп или објективни трговачки послови, који се по себп сматрају као трговачки посао, без обзира да ли их вриш трговац или нетрговац, и да ли их дотично лице врши један пут или редовно. Сам' факт закључивања таквог једног посла подводи уговараче под трговачки законнк. На тој истој основи налази се и наш тргов. законик, који у свом § 1. прописује, да се за трговце сматрају они, којима је трговање обично занимање, у свези са §. 17. устројства трговачког суда, у коме су побројани ноелови, које закон сматра за апсолутне трговачке и који иослови одговарају оним пословима побројаним у наведеном §. 271. садашњег немачког тргов. законика. У новом пак неиачком законику напуштено је овакво становпште, и законодавац је пошао са тога гледишта, да набрајање трговачких иослова носи на себи знаке својевољности, као и свака друга казуистика, и да то махом не стоји у скдаду са практнчним потребама обрта п погледима трговачког света. Прави разлог трговинскоиравним прописима већим делом не лежн толпко у некој особитости појединих пословних опера ција, од којих је тргов. пословање састављено, колико у начину тога пословања, нарочито у томе, што има многобројно. послова, који изискују, да се брзо и са сигурношћу посвршавају п који у интересу свију учесника изазивљу потребу, да трговинскп одношаји самог преду зимача буду познати и прегледни С тога нови немачки тргов. закон није хтео бити више закон за трговинске послове — НапЗек^евсћаДе већ закон за трговинско дедање — Паш1е1,ч^е лтегће — и његове предузимаче, а то су трговци. У томе лежи несумњиво једно ограничење досадашње правне облаети тргов. закона, које је од великог практичног значаја. По садашњем трговинском закону људи , који су предузимачи који од послова означених у наведеном §.■ 171., подпадали су под трговачко право, и ако немају никакве свезе са тргови ном; то по новом закону не може више бпти. Али пошто је нови закон пошао са, гледишта нојма трговца а не трговашшх послова,

то се увндело, да појам трговца, као што се по данашњем постојећем праву схваћа, није употребљив за ново право. Он је сувише скучен, застарео и не подудара се са погледима практичног живота. Тако по садашњем праву ималац једног великог хотела. који потребује и књиговодство п персонал више но ма која трговачка радња, не сматра се као трговац, а један бакалин, који не чини можда ни стотинити део обрта колико онај, сматра се као трговац и мора сносити све оне терете који су наметнути једном трговцу; даље по садашњем закону индуетриска предузећа, која нрерађују сопствену сировину, не нодпадају под трговински закон. Тако не сматра се као трговински посао Фабрикација порцелана, кад фабрикант добија глину са свог соцетвеног земљишта. То исто важи и за цигљане, које су вођене у великом обиму и на трговачки начин, кад њин < опственик земљу не набавља од других лица већ са свога земљишта Исти је случај и са имаоцима пивара. Ако пнвар употребљава мељ са својих поља, онда се он не ематра као трговац, ма имао и нај већу пивару, а на против иивар један, који купује мељ од других, ематра се као трговац, ма имао он и најнсзнатнију пивару. Да би се све те необичности и недоследности уклониле, нов немачки трговински законик разликује две врсте трговаца Прво сматра као трговце све оне, који воде такве иослове, којн се само на трговачки начин водити могу, као банкарске послове, фабрикације у велико, комиснјонске послове и подобно. Ео овакве послове води, сматра се по новом немачком тргов. законику као трговац и подпада под трговачко право, н ако није протоколирао своју фирму као трговачку. Но поред тога закон сматра за трговце и оне, — и у томе се нови законик разликује од доеадашњег — који воде такве послове, који по себи, по садржнни и природи својој, не морају бити трговачке природе, али који се ематрају као трговачки с обзиром на начин и обим у коме се воде. Но иошто се обим, у коме се радња води, не може у сваком случају тачно сазнати, да би се могло знати да ли ће се та радња сматрати као трговачка или не, то закон прописује, да лица која воде такве радње, морају протоколисати своје фирме, на да тиме задобију особину трговца У смислу горњих начела законик прописује у свом |ј.1. 1. следсће: Трговац је у смислу оВога законика онај, који се бави трговпнским иословањем.