Branič

вро.Ј 3.

б р а н и ч

о-јгр. 81.

Француски грађ. законик у своме чл. 5. вели: „забрањује се судовима да доносе општа и принципиелна решења у споровима који су им дати на суђење". Забрана судовима да на овај начин тумаче прописе законске неиосредна је носледица поделе између судске и законодавне власти и из тога разлота она је ретко у уставима и законима нарочито формулисана. Што је ипак у француски грађански закон таква одредба унесена, томе треба тражити оправдања у историјц францускога права. Парламенти француски из доба пре Револуције присвајали су, и ако су они имали само судску власт, право вршења и законодавннх послова, међу које треба рачунати и доношење начелних и обавезних одлука, названих агге!^ о!е ге§1етеп! Да не би и судови установљени после Револуције пали у исто искушење, и донесена је одредба из чл. 5. грађ. зак. У нашем уставу и нашим законима >1ема таквог прописа, али то ништа не смета, кад већ код нас постоји подела власти, да сматрамо као несумњиво да судови не могу ауторитативно тумачити законе. Судови чија се мисија састоји у томе да расправљају спорове између појединаца имају за предмет својих одлука једино специјалне, конкретне случајеве. 1 ) Судска практика (јурисируденција) има истина велике важности: вероватно је да ће судови, увек кад год исто питање дође пред њих, решити га на исти начин, са сталношћу сличној сталности закона. 2 ) Али, поред све своје доктриналне вредности, судсКа јурнспруденција никако ие може имати силу законодавне одлуке. 3 ) !«ад судови еуде конкретне сиорове, они у извесној мери, у граници тога сиора, зрше законодавви посао. Они објашњују нејасне или противуречне одредбе, а у случају да је законодавац проиустио известан однос регулисати, они формално доносе нов закон. Истипа, да у својим тумачењима суд има да се иридржава извесних иравила, као што су аналогија и дух закона, али ири свем том у случајима које предвиђамо имају они доста одрешене руке. И аналогија и дух закона, као и друга 1) БаПок, ЈишргшЗепсе §епега1е : 1е соЗе сју Н аппо4е I. р. 89. 2 ) Сагаопие!, ор. сИ. р. 16; В. 1.асап(;шеие, ор сН. I. р. 47; Мопг1оп, ор сН. X. ]>. 61, 62 ; А. ТЈорђеви}), Теорија грађ. суд. ност. св. I. стр. 14, 16, 18, 3 ) Анд. Ђор^евик, Систем грађанскога ирава, св. I, сгр. 75. и 70.