Branič

стр. 82.

В раннч

бго.т В.

интерпретациона правила, немају често нута у себи ничега прецизнога.: док по мишњењу једних извеено тумачење треба сматрати као основано на духу закона, дотде по мигаљењу других такво тумачење није са духом закона у складу. Није погрешно рећи да у извесним случајима судија ствара, више или мање, закоп. Како се овде раздози који мотивишу поделу власти истичу у јакој мери, то законодавци тсже да у њиховим одлукама буде што мање празнина, нејасности и контрадикција. Јер кад судија има могућности да известап правни однос расправи на више начина, с тога гато му закон за то маха даје, онда је оправдана бојазан да његово регаење могу диктирати мобили који судију не смеју у његовом раду руководити. Пред непотнун м и тамним одредбама, судија је приближно у положају апсолутнога монарха који може, кад за то има неког рачуна, да и.змени, без одговориости, закон који постоји и да место њега други аплицира. Кад би се судовима дала власт начелнога и обавезнога тумачења, флуктуације судскога интерпретирања биле би све дене у тегање границе. Мењање мишљења у садашњем сиетему челпће је, јер судија има могућности да спорна питања регаава како хоће; док међу тим кад би постојале начелне одлуке, ])ецимо донесене Касационим Судом, којима би сумњиви случају биле регаени, судија, морајући исте одлуке усвојити, не би имао начииа у своја регаења уносити пристрасност и личио расноложење; а и сама влас/г којој би било стављено у дужност да доноси начелне и обавезне одлуке, морала би се овима покоравати док би оне у важности остале. Како би се, пак, мо-гли п])опиеати услови који треба да се испуне, па да такве одлуке престану важити, то је разумљ - во да би јуриспруденција у овом случају сталнија била. Изгледа, дакле, као да би баш било оправдано да се судској власти призна право начелнога тумачења. Ипак се такав систем мора одбацити. Добит крја би се у њему имала повукла би за собом пе само негирање уставнога начела иоделе власти, већ и извесие гатетие последице. У осталом, и ако у мањој мери, несталност у судској практици постоји и при систему начелнога тумачења. Разлози због којих тај систем треба одбацити ови су: I. Сам принцип поделе власти. Напред смо видели зашто је у уставним земљама тај принцип постављен.