Branič

БРОЈ 3.

Г. !• Л II 11 Ч

стгр. 83.

Главно је овде то: да је то начедо усвојено и да еваки систем који би исто начело ништио треба одбацити, а такав би био систем који би судовима дао право начелног интерпретираша закона. Судови би тада имали могућности да се, не грешећи се о атрибуције своје, ставе изнад законодавне власти, да фактички ову вргле; а за то што би имали ту могућност, они би природно могли имати и жељу да себи ириграбе и функције законодавнога теда, До душе, и без права на начелне одлуке, суд може, пошто му је дата власт да законе тумачи, овима приписивати значај који они иемају и тиме одрећи важност одлукама законодавнога теда. Ади, интерпретирање законских прописа у конкретним случајима није исто што и вршење законодавне вдасти, иа баш да суд намерно и аплицира закон другојаче него како је то иредвиђено. Специјалне одлуке судске немају важности изван снора у коме су донесене. Ако се код судске вдасти може породити тежња да уђе у законодавне посдове, та тежња могла би бити разумљива само онда када би она могда бити остварена. Невероватно је да ћс се сдична жеља појавити, бидо код појединих судија бидо код појединих судова, у државама у којима они имају право законе тумачити само у специјалним случајима. Кад тумачење закона у тој форми није вршење законодавне власти, онда није ни мало вероватно да Ке судија иди суд, у жељи да се направи законодавцем, погазити закрн. Ако га погази, то може бити из других обзира, а никако из неке неостварљиве тежње да узме у своје 1»уке вдаст која му по уставу не припада. Мећу тим, другојаче ствар стоји у систему начеднога тумачења. Кад се, рецимо, Касационом Суду да право да, било у придици конкретнога спора, бидо ван овога, доноси начелне одлуке које ће имати важност законодавних рзшења, онда је том суду дата у исто времс могућност да врши законодавну вдаст, и кад је тако, онда жеља за присвајањем туЈуих атрибуција може са свим да се појави код Јгасационога Суда, и то тим пре што овде нисмо у присуству једног судије иди једнога од нижих судија, чијим незаконим прохтевима може да стане већи суд иа пут, већ смо у присуству иајвишега судског тела чије мешање у законодавне Функције има великог значаја. Историја нам нуди не један пример где су поједине државне организације покушавале да приграбе посдове који