Branič

стр. 120.

врани1

број 4.

Да ли није наш законодавац мислио на овај члан, кад је у чл 25 овога закона, између оеталога навео: ,, ■ ако се по нахођењу судском са осгалим околностима слагали буду?" Чл. 106. — У овом члану прописано је наређење, да су за штету, коју учине ио овом закону малолетниди, лица иод старатељством, слуге. шегрти, калфе и радници, одговорни: родитељи, стараоци, газде и мајстори, и то само онда, ако нису над својим иотчињеним вршили довољан надзор. У том случају они ће се дакле заједнички осуђивати са кривцима на плаћање накнаде штете и осталих трошкова. Овај се члан код неких судова или врло ретко, или готово никако и не примењује. Међутим свима је нама познато, да се кривнце ових лица ио најчешће дешавају са знањем или по наговору својих старијих. Непримењивањем овога члаиа, ови се етарији извуку од казне, а често и користе предметима, на којима је учињена кривица, њихови млађи само издрже казну затвора, а шумски фонд лишен је својих нрихода. Познавање наших закона у том погледу, у колико се на име тиче разлике казне и наплате накнаде и трошкова измећу малолетних и сиромашних, одраслих и имућних, продрло је и у најмању и у најудаљенију колебу нашега народа. Људи склони на чинење кривичних дела често се оваквим лицима служе. Код наших судова није ово ретка ствар. Примена овога члана стала би на пут ширењу тога зла, а и послужила би циљу и задатку закона о шумама у опште. Чл. 147. — Овај члан показује нам отежице, под којима ће се учињена кривица свагда строжије казнити. По неки судови и иследне власти приликом суђења и решавања какве шумске кривице не обзиру се на овај члан. Наше је пак мишљење да га треба увек примењивати са тога, да би се правила разлика бар Ј казни између криваца, који учине кривицу под наведеним отежицама, од оних, који тих отежица немају, кад овим законом нису признате кривцима никакве олакшавне нити умаљујуће околности. Чл. 16., 28., 148., 154., овога закоиа. — Прва два чдана казују нам, да је Министар Народне Привреде