Branič

врој 4.

г. р а н i! ч

стр. 125.

чланови: Г. Гргур Миловановић, проФееор Велике Школе, Г. Д-р. Драгутин Мијушковик, проФесор Велике Школе, Г. Лазар Поповић, судија Касационог Суда. и Г. Драгутин Гођевац, правозаступник. пословођа: Г. Милен Стевановић, писар министарства Правде. питали су: Г. Драгутин Гођовац, из трговачког и меничног права са законицима, из закона о заштити трговачких лшгова и модела и закона рударског; Г. Д-р. Драгутин Мијушковић, из грађанског нрава са законицима, који с њим у вези стоје; Г. Лазар Поповић, из теорије крив. суд. посгупка са законом, и зак. о Главној Контроли; Г. Гргур Миловановић, из кривичног права, кривичног законика, закона о штампи и закона о ггороти и Г. Арон Нинчић, из грађ. суд. иостуика, из закона о стечајном поступку и правпла неспорних дела. Писмени задатак, који је био из области кривичног права и закона о штампи, и који је дао г. Гргур Миловановић, са одговором гласи: „Љубомир Отанић, земљоделац из К. окр. подунавског, онтужен је и узет под суд за ова дела: 1. Што је претњом опасном,_ са револве]>ом у руци, спречио среског иисара, да му у попис узме и на продају коња одведе зарад извршења извршнв пресуде окр. суда, по којој је за извесну штампарску кривицу осуђен био на 120 динара. Љубомир је то све признао; али се правда, да је то дело учинио за то, што је хтео да досуђену казну новчану замени затеорол1, на шта је, всли, имао ао закону ираво, — но да га писар није хтео чути ни протоколарно саслушати, наводећи, да је то већ доцкан, ношто је пресуду већ и Касациони Суд одобрио. Одбрану и наводе осуђенога писар је у свему потврдио, а из акта те кривице види се, да је осуђени у молби наводио, да је „овака пресуда противна изречном законском наређењу", па је и опет одобрно Касациони Суд. 2. Што је једне ноћи, кад је олуја с кигаом беснела, између 15. и 16. Јула 1897. гои., сусрев на друму Илицку жену Н. Н. из II. домамио у њеној новољи од непогоде као на скло-