Branič

врој 4.

в р а i и ч

стр . 127.

њена силовања на законску казн.у и на нлаћање тражених трошкова и накнаде за претрпљене болове, него још и за алоставу, коју је Илинка услвд силовања и везивања иуретриела а и за лишење слободе, пгго је Илинку ио извршењу првог силовања неколико часова у закључаној згради држао, на и за браколомство, које је окривљени према његовој жени (Илинни) вршећи силовање учинио. Државни тужилац усвојио је у главном тужбу Перкину а и мужа Илинкина ... на претресу. Нека кандидат ирема докозима и иа осиову законских ароииса нресуду изрече, из које ће се видети како основи н разлози за која дела туженога осуђује и на коју казну, а за која не осуђује и за што, тако и тО: да ли и каквог стицаја ту има, а нарочито како сматра она два <■ иловања (т. ј. да ли је то стицај или друго не.штој а како опет онај навод мужа Илинкина за злоставу?"

I. „Постоји дело противстајања власти, које је казнимо по §. 93. крив. законика. Даје оптужени Љубомир ово дело учинио, стоји као доказ противу њега његово признање §. 225. крив. поступка. Одбрана Љубомирова дајеисто учинио за то, што је хтео новчану казну заменити затвором, које му право даје члан 37. закона о штампи, не може му користити да се од казне ослободи, али како заиста постоји погрешка суда што у пресуди није означено колика ће казна у затвору бити, ако се новчане не може извршити из */ 3 његовог имања, може му служити само за олакшицу кривице но првом одељку §. 104. д. кр. зак., јер је дужност била извршиоца нресуде да тражи исправку иресуде, кад се види да је очигледна погрешка према члану 37. закона о штампи. Па како оптужени има, поред горње олакшице, још и олакшицу из тач. 7. §. 59. крив. зак., то му се казна има одмерити још и у погледу §. 62. крив. законика. II. Према исказу силоване Илинке под заклетвом, лекарској сведоџби, која тврди, да има трагова од злоставе на Илинци, а и на оптуженоме Љубомиру, постоји дело силовања, које се казни по §. 191. кривичног законика.