Branič

број 5.

б р а н и ч

стр . 145.

времена; па опет нижи судови немају право да то истакну, већ и они морају у исту погрешку упадати. Судови. у примени закона, морају се држати правца који им је највипш суд трасирао, без икаквог права да тај правац дискусији подвргну, у циљу да његову праву вредност извиде. Несумњиво је, дакле, да овакав систем много смета правилном развитку законодавства, што је свакојако штетно по напредак правпе науке, чији напредак опет није без утицаја по општи напредак у друштву. Мислимо да смо_ успе.ш доказати и иротивуречност система начелног и обавезног тумачења од стране судова са принципом поделе власти, као и његову штетност са гледишта напретка у законодавству, и да је правилнији и кориснији систем по коме судске одлуке, па ма то биле и одлуке Касационога Суда, не могу имати обавезне силе изван снора у којима су допесене. Овим смо се уједно изјаснили противу закона од 28. Новембра 1895. којим је допуњена тач. 1. §. 16. закона о устројству наптега Касационога Суда. По тој допуни Општа Седница Касационога Суда има право доношења начелних и обавезних одлука. 1 ) Истина, у закону се вели да ће те одлуке бити обавезне само за одељења Касационога Суда и његову Оишту Седпицу, до год је она у важности; остаје, дакле, да оне нису обавезне за ниже судове. Али, како нижи судови за сва она иравна питања, по којима је Касациоии Суд донео начелну одлуку, не могу имати никаква усиеха са сво.јим противразлозима, јер је одлука Опште Седнице и за њу саму обавезна, то он неће противразлоге никако ни давати. Нижи судови ће иросто аутоматично извршивати одлуке Опште Седнице, а ово

1) Овај вакон гласи : „у општем заседању саветоваће се: 1., како се ииа разуме,ти какав закони пропис у коме би се приметило да се у одељењима Касадионог Суда у сличним случајима неједнако раауме и на случај одноеи (§. 8. гр. зак.) „У таком случају општа седница решиће начелно како се има равумети и примењивати тај законски проиис. Исто тако може и оишта седница сазвана према тач. 4. обог §-а решити начелно извесно законско питање. Овака решења са разлозима заводнће се код Касационога Суда у нарочиту књигу итд. (говори се о публикацији тих решења). „Ова решења биће обавевна за одељења и општу седницу Касационог Судд све дотле, док не би општа седница с.чстављена из председникг и свих судија Касационога Суда, на два своја састанка, на сваком са најмање једанајест гласова већине, донела друкчији закључак за разумевање и примењивање истог законског прописа Овакав случај дужан ће бити Министар Правде изнети пред прву идућу Народну Скупштину на решење, а дотле се ово друго решење опште седнице Касационог Суда не може мењати".