Branič

БРОЈ 5.

Б Р А Н И Ч

стр. 147.

одлуке, изменила се та одредба Уетава. То право, истина, Касациони Суд не врши у оном пространству у коме то чини законодавна власт, али то ништа не смета да је у атрибуције Касационога Суда, као једнога дела судске власти, увршћена једна прерогатива која п]>ипада само законодавној власти Из тога факта, што та власт има право интерпретације закона у обавезној форми не треба изводити тај закључак, да она то право на неку другу вдаст у држави може пренети. Опа то не може учинит • као што не би могла ни лишити се права да доноси нове законе. Устав је поставио основе државној организацији, он је установио разне власти и свакој њену надлежност одредио. Ниједна од тих власти не може својим одлукама те основе ништити, а такав би резултат био, кад би законодавна власт могла ма и један део својих атрибуција на иеку другу власт пренети. За похвалу је мотив који је законској допуни од 28. Новембра 1895. год. претходио. Хтело се да се флуктуације јуриспруденције сведу на што мању меру. Само, ио нахођењу нагаем, није се могао такав лек унотребити. Има других средстава да се осигура сталност јуриспруденцији, а да се опет за то не мора Касацпоном Суду, као судској власти, давати право обавезнога тумачења. II. Однос између судске и административне власти 14. Питање о односу судске власти и административне једно је од најтежих иравних иитања. Оно је у исто време и политичкога карактера; отуда и долази да је оно у разним државама на разне начине расправљено, и не само то већ и у .једној истој држави, према политичким цриликама, било је оно предмет у основи са свим различних решења. Нравила о односу тих власти јесу, дакле, израз политичке организације извесне државе у даном моменту. 0 овом питању код нас мало се зна, или, управо, оио је у недовољној мери обрађено. Начело одвојености судске и административне власти иознато је, на сваки начин, људима од струке. Али, питања о правом значају тога начела, о последицама којима оно води, није рашчишћено ии у јуриспрудепцији наших судова ни у иашој правној литератури. Због тога се и детава да се често