Branič
БРО.Т 5.
б р а н и ч
стр. 135.
нова законнка: „ И акп кто поиште судом гусара и тата, и пе, буде обличенија, да им јест оиравданије железо, што је иоставило и,арство ми: да га узимају у вратех гцрковних от огња, и да га иостави иа светој траиези. 11 Под Турцима доказивање божијим судом било је позиато под именом „ мазија ". Бук Караџић саопштава о њему следећи драгоцени податак: „Кад каквог човека обеде да је што украо, а он се одговара да није, онда узавре пун казан или велики котао воде, па у ову врелу воду метну комад усијана гвожђа или камен; а онај кога беде да је украо засуче рукаве, па обема рукама вади опо гЈЈОжђе из воде. Ако он не буде украо оно што на њега говоре, не ће се ожећи ни мало; ако ли буде украо, изгореће му руке. Ја не знам, вели даље Вук, ни једнога који је вадио мазију да се није ожегао, а знам двојицу што су им руке изгореле — Панту Стаменика из села Трпшћа и Митра Туфекџију из Рађевине из села Мијоковића". Од осуде Кара-Ђорђеве да вади мазију због неких попаљених сена што не беше његово дело, избегао је Милутин Гарашанин, јунак из времена српских фрајкора, одхметањем у хајдуке. 1 ) Као врста мазије или божјег суда, сматра се и бацање сумњивих у хладну воду са уверењем да крив не ће потонути, по народној празноверици: да рђава човока ни вода не прима. Ово је средетво употребљавао и К-Ђорђе у времену дечије редње или море , према женама на које је пала сумња да су вештице. Беше се прочуло да у крагујевачким Жабарима има вештица. К-Ђорђе дође у село и нареди да све жене изађу на реку, а за тим заповеди те их мужеви свуку голе наге, навуку им гаће, повежу пх у квргу (метну клипак под колена и зањ нрцвежу лактове да се глава и колена сљубе), а за тим дођу К-Т>0|)ђеви момци, сваку жену за се опашу ужетом преко среде, једни ухвате уже за горњи крај а други баце жепу са оба.лс у вир, и чим која жена потоне одмах је извуку. Ресултат је показао да у селу није било вештица, јер су све бачене жене тонуле у води. 2 )
1) Кнежевина Србија. — „Ја ћу самоседми вадити испрећано гвожђе из пуна котла воде кад буји у најжешћи кључ, ма ми обије до рамена отпале, ако ћу криво".. (Ст. Љубиша).
2 ) Нреврат СрбиЈе — од Кабларца, 1843. — Ово саопштење о суђењу вештицама иод К-Ђор^ем, сматрамо као допуну материјалу, који је неким 1*