Branič

БРОЈ 5.

б р а н и ч

стр . 137.

тога доба, била тортура дозвољено средство, бележимо из деловодна К-Ђорђева протокола следећу наредбу од 7. Јуна 1812. !>р. 658. „Писато господару Вујици Вулићевићу за Богдана из Крњева, који је харао и разбијао стасине, да га на муке удари док све искаже шта је зла починио, и кији је јоште ш њиме ; и кад све искаже да га оирави у Совјет са описаним дјелом хпта је починио; и Совјет како му пресуди каштигу, опет да га врати натраг, на < ном месту да се каштигује де је које злв учинио". Ове насидне мере употребљаване су у нашем казиеном законарству, тако рећи до саме појаве данашњег казненог поступка. Сумњиви еу бијени били на мацкама док не признаду; ускраКивана им је храна; и метани су у квргу или у стегу овим начином: Оатуженик се окује у нпкрс за извегно време (12, 24 или 48 часова) тико, да му буде ирииета десна рука за леву ногу до стоиале, или лева рука за десну иогу, без икаква растављања изм»ђу једне руне и једне поге .') Више пута овако припети вешани су о дрво. „Крушка" књаза Милоша у Крагујевцу, на месту данашњег парка, има своје историјско значење. Иначе правосуђе књаза Милоша тежило је да се кривична дела ислеђују човечним поступањем. Имамо у рукама иаредбу Великог Народног Суда од 12. Маја 1828. Вр. 252. којом се упућују Магистрати „да кривце и подозрителне људе не принуђавају батинама и мученијем да кривицу своју признаду; но точним и порјадочним сверху оних испитом и речима дужни су онакове донде доводити, док кривицу своју не признаду. А који са оваковим иснитивањем кривицу своју не призна а подозрителан буде, о онаковом Суду Народњем известије да пошље, и от њега за такови случај настављеније да очекује". Доследно овој наредби, опоменут је магистрат

пресуду изврши на оном месту где су каплара уСмли „да и они отмасте". (Делов протокол). — Заповедио је циганима да ухваћеног Марка Слепчевића ив Соколића, штипгу по телу усијаним клештама док није издахнуо. — Издао налог: да се Нава жена Павла Станојевића из Жабара привеже за ражаш и жива окреће међ две ватре, док не призва да је вештица; но жена плати главом али не признаде. (Преврат Србије од Еабларца). 1) Циркулар попечитељства правосудија од 13. Јунија 1815. (Речник Ђ. Пегроиића, 1Н56. 212).