Branič

стр . 138.

Б Р А Н И Ч

број 5.

јагодински следећим укором од 28. Августа 1828. Бр. 477. ,.Нами је до знања дошло, да ни за иогрешку ириглашеие вам људе бојем и батинама нринуђавате да они своју иогрешку иризнаду; који, немогући мука и боја етрпјети иринуждени бивају, такову иризнати, а ио том како бој нрестане онет почну отридати да никако нису у показаној погрешки. Ви пак ни најмање на то несматрајући, ипак батинама почнете их бити и иогрешку на њих изјављену да призиаду, натеривати. Ово ваше поступање види се нам противно бити судејскому ираву. Зато строжајише налаже се вам итд". На народној скупштини 1861. тражено је да се против оптужеиика употребе прпиудне мере, кад се од њихова признања могу очекивати докази о кривици; а на доцнијој скупштини у 1864. на нредлог једног иосланика би закл 3 учено: да се оитуженик може казнити иа одају , ако га општина означи као подазрива, а осем тога има и других убедљивих околности; но, благодарећи државничкој увиђавности ондашњих иредставника вдасти, ова одлука оста неизвршена. 1 ) Хватање или опажај иреступиика иа самом делу такође је непосредии доказ о кривици. Овај иачин доказивања зове се у сноменицима „обличеније"' или , поличије". У Душапову законику што лицем ухватити значи иотпуно доказати чију кривицу. Познати лице иод човеком значи осведочити се о несумњивости ухваћеног преступника (чл. 152. и 208. Душ. Зак.) Од осталих доказа на прво место долазе сведоци. Равни су данашњим посредницима ове врсте у изиалажењу матерајалие истине, по непосредном уверењу о стању ствари. Истинитост својих исказа обично су потврђивали заклетвом: „Идођоше пред нама синови Ника Ђурића Иво и Вуко и рекоше „господо кметови, ако ће син Вука Маркова да се умиримо, ми смо ево на суд пред Богом и пред вама; и пребићемо нашега оца за његова брата. Ако ли се што миче и говори да није убио нашега оца, питајте господо седочбу која је ту била и очима гледала кад је отац наш погинуо". И ми вишеречени призвасмо седочбу , и дођоше пред нама 7 сведоках: први Лукрша Николин од Петровића, Бојин До

1) Протоколи Народне Скупштине 1861. стр. 58. и 1864. стр. 224.