Branič

СТР. 188.

БРАНИЧ

БР0.7 6.

ватном лицу за штету кривичним делом проузроковану, са обзиром на јавну сигурност и заштиту правних добара у друштву, а мерило казне одређују тешкоћа и величина повреде јавног интереса и поредка. Овоме приступа још и једна врло важна појава: индивидуалног окривљења — индивидуалне одговорности. Сваки одговара за своја сопствена дела, а никако не носи одговорност за противнравна дела других од њега са свим независних индивидуа, осим ако није са њима у некој особитој вези стајао, лљи на њихову прогивправну вољу утицао. У напред поменутом дуализму циља и мернла казне, уњиховом регулисању и односу лежи тежиште ствари. Вештина законодавца и судије Састоји се у томе, да их у згодан основ постави, и да их са обзиром на јавни и приватни интерес, са обзиром на јачину иротивправне воље, величину и тешкоћу повреде тако регулише, како би казна што боље одмерена, па према томе и што правичнија била. Повређени прлватни и друштвени интереси морају се заштитити од будућих повреда и залечити од ирошлих; правидно одмерена, свестрано оцењена ина односу стварних чињеница утврђена накнада, јавља се као иШша га!ш у одређивању казне за противправна дела. Ето у томе напред поменутом дуализму лежи основа за нове важне реФорме у области кривичнога права. Теорија накнаде у основу наидази на отворену опозицију од стране позитивне школе, која се у најновије доба развила на земљишту данашње Италије, и чији су најглавнији преставници: Ломброзо, Ферри и ГароФало, Цезар Ломброзо је са својим делом „иото <1еПшјиеп1е" једна врло важна и пажње достојна нојава у развитку кривично-правних наука, а специјално дела о „неурачуњивости". У поменутом делу Ломброзо нам пока.чује тип урођеног злочинца („§е!шгепеп Уегћгесћегв"), једне особите појаве абнормалног човека, који је својом појавом на свет донео у себи, у свом телесном склопу, у свом анатомском саставу клицу наклоности ка вршењу кривичних дела, која се утицајем околине, хрђавог васпитаља, правних и моралних односа, економског стања, брже или спорије развија и буја, стварајући злочинца, ненријатеља државног реда и поретка. И ако је теорија о ,.уро1,еном злочинцу" сама по себи недовољна, да протумачи многе појаве у области кривичнога црава, где би се то с правом од ње захтевати могло, ако хоће на назив научне теорије да претендује, и ако она, полазећи од несигурне