Branič

стг. 214.

БРАНИЧ

БРОЈ 7.

цама својих права, то јест у границама закона, дотлс не може бити никаквог сггора. Спор претпоставља иовреду иекога права, било из закона нриватних било из закона јавних; нретпоставља, другим речима, случај да иеко хоће да својој самовласној радњи да зиачај прапа, што пе може да будс, јер се самовласне радње крећу ван међа које су правима обележеие, а тиме што се оне у том недозвољеном обим-у крећу нису могле а да нечије право не повреде Са гледишта права која долазе у сукоб, могуће су две врсте спорова. И.л > спор има за предмет расправу конфликта између приватних ирава појединаца или раснраву конфликта једног приватног права са каквим правом које ирипада држави. Код ове последње врсте спорова, која нас се овде једино и тиче. сукоб може бити изазван било поступком појединца који је, чинећи уиотребу од својих права, хотимично или нехогице иовредио неко право друштва; нли ноступком каквог јавног службеника који је. вршећи и штигећи ирава државе, нарушио неко приватно право. Као јнто видимо, ове две врсте спорова разликују , се не само но томе што код првих имамо у судару само једну категорију права, приватна, а код других обе, приватна п друштвена, већ још и по томе нгго код приватних спорова имамо само једну класу парничара, приватна лица, а код других две. приватна лица и државу. Да напоменемо одмах, да кривични процеси носе махом на себи карактер спорова из обе врсге. Кад аистрахујемо кажњива дела која се појављују као чист атак на друштвени поредак или јавни морал без повреде приватних права, 1 ) код кривичних ироцеса имамо једновремено и приватан спор — изазван повредом, од стране кривца, неког права нриватнога тужиоца, и сп ој » између појединца и државе која тражи казну за учињену кривицу. Мз овога излази да кривични спорови не сачињавају, ио својој природи, неку нарочиту врсту спорова, већ је између њих и осталих сиорова само та разлика што у кривичном спору валазимо често скупљеие све оне карактерне црте које смо код осталих спорова (некривичних) нашли подељене.

1) В. гл. IX, X и XXI нзшега крив аа«.