Branič

ВР0.7 7.

Б Р А Н Н Ч

стр. 213.

-599, 906 и т. д. из ввога -с истим чланцима из првог издања. Промеиа је, као што ће се пажљив читалац моћи .дако уверити, било и у интерпукцији, тако да се овде још више но у првом издању поред граматичне основице узимала у обзир и логична. Оволико за сад и на брзу руку о овом новом издању далеко познатога законика, за које се с владаочевим речима може с правом рећи да му „подиже степен 'савршенства" и увећава практичну вредност, и „не дотакнув се суштине његове". Ми у просвећеној Србији ето не доспесмо, уз читаве чете правника, ни за више од педесет година, да прегледамо Енез Милогаев и Светићев Законик, и ако сви осећамо одавна иотребу тога посла. Благовести 1898. д -р м. Р. Веснић. ■$ >ГРАНИЦЕ СУДСКЕ ВЛАСТИ ЛОВОДОМ ЈЕДНЕ НЕПРАВИЛНЕ ПРАКТИКЕ КОД НАС (Наставак из бр. 5 ) 18. 2° Функције саорне администрације. Као год што појединац може, при уживању права која му је друЈнтвена организација загарантовала, прећи међе у којима му је допуштено кретати се и ући у круг права других појединаца или права државе и ова повредити, исто је тако могуће да и један државни орган, вршећи, у свој■ству представника дрнгаве, она права ко.ја су држави у њеним односима са појединцима законима призната, на руши неко нриватно право. И права појединаца н права друштва произдазе пз закона, и употреба њихова легална је само дотле док се она чнни на начин и у границама законима обележеним. На супрот правима појединаца стављена су права других појединаца и права државе; а на супрот опет овим последњима стављена су права лојединаца. Све док појединци и држава остају у грани-