Branič

стр. 212.

Б Р А Н II Ч

број 7.

и одобравање. Ири уређењу првог издања законика женино право располагања било је ограничено у свим пословима т1"ег \'1У08. Ипак то ограничење није ишло дотле, докле су ишли неки законици на Западу н. пр. франдуски, где жена не само да нема право располагања без мужевог пристајања, него шта више она иема ни право управе над својим имањем. Н])вобитно је било остављено, да се уговором може ипак другојаче одредити; осим тога остало је тада нетакнуто право женино да својим добрима може расдолагати тогИа саиза. У новом издању Законика ми видимо у овом чланку веома знатну промену у духу старог обичајног права: чл. 690. по новоме повраћа удатој жени пређашњу самоуправу; она може слободно располагати својим добрима, не само последњом вољом ве]1 и уговорима између живих, као што је мог.ча чинити и пре Законика. Остало је међутнм ипак и у новом издању једно ограничење: жена не може дпривати без мужева одобрења од свога имања, осим обичних ситница. Већ због правничке доследности ово ограничење није могло изостати, пошто одредба у чл. 48.Н забрањује жени иримати аоплоне , ако муж на то не пристане, изузев и овде обичне ситнице. У овим чланцима предвиђен је у осталом и начин, како се на случај потребе може укротити мужевљева самовоља. Изгледа, да је слобода женина располагања била опште славенско правно правило, и да је у овоме извор и сличној одредбп у руском грађанском законику. Што се тиче облика, нарочито језика и стила, у овоме новом издању Законика, казаћемо само неколико речи. Познато је, како је било с овог гледишта оцењено већ прво његово издање. 5 ) Ипак где се год могло, а да се не дира у досадашњи ред и облик закоников, коме као да су у великој мери привикли и суд и народ, у ново је издање уложен труд, да се и у овом погледу дође до што већег савршеиства и потпуности. Али се те измене тичу нарочито појединих израза, кратких изрека и њиховог ређања. Вредно је у овом погледу упоредити чл. 61, 62,

5 ) Видети у нас Ђор/јевиК Анд. БогишиКев „Општи Имовински Законик 8.ч Црну Гору" у Брапичу год. II (1888), етр 509. и даље. Видети и наводе главних мишљења у ранијој нашој расправи. Учи нида би се јамачно једна велика услуга и науци, и судсгву у Црној Гори, кад би се у једном сл;жбеном Зборнику Ианела сва та мишљења.