Branič

БРО.Т 8.

БРДНИЧ

С ТР . 263.

нико просочити не ће до муке. Нарочито позивање или изазивање сока на сведоџбу, без наметања; његово избегавање да јавно сведочи; и тешка казна којој сок подлеже, ако кога лажно оптужи, јесу очигледан доказ о моралној основи њихове употребе, у нашем старом законарству. Поставка Ђ. Поповића: да је наш „сок" сродан пољском и чешком соку („аок"), \уе1с]1ев ејиеп Уег1ешпс1ег 1)ес1еи1:е1:, без сваког је дакле значења у правном и филолошком смислу. 1 ) Не треба се поводити за оценом народа у Црној Гори, у временз^, кад је ова установа могла бити изоиачена и злоупотребљавана. — На страни 143. у продужењу последњег реда као засебнн став: У Карађорђевим законима, о крађи стоке налазимо оваку одредбу: ,,ко украде вола или коња. да плати пошто газда хоће, и у два јутра да се казни са но 50 батина; а у крађи овде или јагњета, за једно двоје да даде, и да се казни са 25 батина". — На страни 173. у четвртом ставу, у продЈжењу, иза речи „о извршеном делу". У овој каквоћи, заклетва се налази у судским и полидијским истрагама, скоро до иоловине овог века Циркуларом Апелационог Суда од 16. Септ. 1844. Бр. 1278. прописано је судовима „да у нанредак при ислеђивању кривичних нредмета, нипошто не усуде се, надлежном кривцу то гштање стављати: да ли он ово или оно опстојатељство са заклетвом може нотврдити, или пак са истом невиност своју оправдати; а још мање да му допусти, да он тога ради помеиуту заклству и положи 1 '. — На сграни 174. у 6 реду иза тачке: 0 томе нас уверавају и Миликевићеви иодатци у спису „Општипе у Србији". 2 ) 0 заклетвама у споровима о земљи и сииорима, има пробраног градива и у нашем чланку „Уредници места и правина". 8 ) - На истој страни, лри дну између последњег и претпоследњег нериода, долази овај засебни псриод:

1) Кес]1(; гхп(1 бепсМ ш Моп4епе§го. 1877. етр. 87

•2) Годишљица 11. Чупића II. 209-

а) Историјрки развитак ерпске аадруге, од Ал. С. Јованоии1.а.