Branič

БРОЈ 11.

Б Р А Н II Ч

СТР. 385.

Ј>'еп*е <1о1ого8е Сћ' ћаппо регск^о Јп ђеп <1е11' т!:е11е1:1:о појављивао би се одређени учипилац, створ, који би доЈгазећи иа свет, доносио собом кобне склоности, које би потицаде из специјалног физичног састава, и за кога би кривица била једна органска потреба. Природа би га жи госала знаком, који се не би могао уништити, знаком Кајина, његовог претка. И био би довољан само један поглед вештог антропологисте, па да га класира у проклету расу међу непомирљиве непријатеље садашњег друштна. Као што анатомиста налази у човечијем телу трагове излишних или шкодљивих органа, исто тако би и антропологисте нашле у друштвеном телу примитиван инстикт, овековечен са неколико преставника прошлога дивљаштва. Некада, у примитивном варварству, бејаше деоба између потреба и склоности ових људи; они бејаху у одношају само са би1шма сличним њима. Али данас, жалоспн остатци изчезле прошлости, оне би опомињале, у средини реда и законитости, на страсти и насиља из далеких времена. Извесно, репресија кривице настанила би се, чак и цри овој новој концепцији о кривичности. Најубеђепији материјалиста неби се дао да га прождере бесна животиња, под изговором да се опа покорава фаталном инстикту; он неће остатн обезоружан пред убицом, па ма овај био тип репресије авитичне, човечанске или пречовечанске, па ма био он „примерак срећом редак" наших предака. Ако збиља постоји иека класа иидивидуа, које природни закон гони на борбу противу идеала већине и кротиву оних који су овај идеал у законе свели, већина је исто тако гоњена природним инстиктом свога самоодржања на одбрану од ових назадњака. Кривични је закон израз ове борбе. Али каква револуција у форми друштвеног отпора! Што вигае моралне одговорности, то више сразмерности у казни преступника, као основ и мера репресије! За актуелно одржавање и безбедност друштвеног организма, политично друштво неби тражило у кажњивости само чравну фупнггију ; оно би му тражило за оудуИм напредак човечанске расе и биолошку функгџсју. Свакако суђење претпостављало би једног физиолошког и анатомског