Branič

1*

БРОЈ 11.

Б Р А Н И Ч

стр. 363'.

Код нас је административна власт одвојена од судске у иогледу административних спорова онако исто као и у погледу њених активних функција. Ова последица принципа поделе власти није нигде изречно у Уставу стављена. Шта више, из одредаба чл. 108., 109. и 110. Устава могло би се извести да та последица није код нас ни примљена. У чл. 108. стоји да за цзрицање аравде постоји више степена судова; чд. 109. вели да у вршењу те своје функције судови су независни и да цс стоје ни иод каквом влашћу сем закона, а у чл. 110. прописује се како управна власт не може вритити судске послове. Кад се зна да и у административном спору, као и у приватном, имамо сукоб права, да, дакле, и у њему власт која га раснравља изриче араеду , онда би се могло отуда закључити да је и код нас обична судска власт по Уставу надлежна да решава административне спорове. Ипак, такав закључак мора се одбацити. Чл. 110. забрањује судовима да се мешају у послове управне власти, и чинећи ту забрану, Устав не прави разлике између активних и спорних административних функција. Ако би се овај уставни иропнс разумео тако да он има у виду једино нослове активне админиетрације, онда би то значило да је наш уставотворац само у пола сацкционисао начело поделе влаети: дати судовима право да расправљају и административне спорове, то значи, дати им ираво да, упоредо са управиом влашћу. примењују административне законе. Овакав резултат био би нротиван нашем политичком систему који је хтео да управној власти да што видније место у државној организацији Да административни сиорови не спадају у надлежност судске власти то се види и из чл. 90. Устава. Тај члан говори о функцијама Државнога Савета, и у његовој 3-ој тачки стоји да Државни Савет „расматра и решава жалбе иротив министарских решења у сиорпим административним иитањима и . Ова одредба последица је принципа поделе власти, утврђенога у чл. 110., и наше политичке организације.

били решаваии здиинистративним судовима, ставио у надлежност активне админиетрације, што никако није било у интересу права војединапа, ради бо.!,е гарантије којих и донесен је овај закон. ,3а многе иредмете, 8а ко)е је раније било суда, уаетог истина у администрацији, али тек било га је, данас нема суда ; данае те нредмете раеправља администрација као ствари у којима је само она заинтересована", тако се је још 1872. о том вакону изразио одлични италијански правнички лист АгсМуо јигШсо (В. Ба&гпеге 1.1. v. 79)