Branič

етр. 394.

в р а а и Ч[

број 11.

Двапут је иодигао Гледстон свој снажни глас у одбрану ^равде и човетаости и оба је пута постигао сја,јии морални усиех. Први пут је 1851. обратио пажњу целог дивилизованог света на политичка гоњења од стране бурбонских краљева у Напољу, на патње талијанских родољуба, који су трунули у апсанама бурбонским и аустрисктш. Његов спис о томе узбудио је цело човечанство и изазвао симпатије свију слободних људи, — а резултат је био прогнање Аустрије из Италије и уједињење талијанског народа! Четврт века касније подиже Гледстон опет свој моћни глас обраћајући пажњу Европе и званичне Енглеске, тог непоколебљивог пријатеља Портиног, на турска свирепства у Бугарској. Толико је узбудио јавно мнење, да је сав свет био против Турскс и да се сама Енглеска уздржавала, да јој помаже. Но не само за Бугаре, него за све балканске народе имао је Гледстон најживље и најискреније симпатије. Њсгова Ааотеоза Црпој Гори, којом је коментарисао песму крунисаног песника АлФреда Тенисна, класичан је литерарни споменик за цео српски народ, за његов иолитички и културни позив. А његов значајан узвик Н а п (1 ,ч о ГГ!, добачен перфидној окупаторској политици у Босни и Херцеговини, обележава основу полнтичког развића тих двеју српеких покрајина. Начин, којим је Гледстон сиољна полнтичка пигања схваћао и третирао са општег културног и човечанског гледишта, без дипломатског претварања, најјасније ноказује његов велики дух, а и највише му обезбеђује опште признање. Споменимо још, да није бно само нолитичар и државник, него да је и на другим пољнма умног рада знатно привредио своме народу. Гадио је много и на теолошким нитањима и класичним, студијама, нарочито на Омнру и Хорацу. Његова ванредно љубазна личност, његов сјајни ораторски дар имали су великог дејства и на његове нрогпвнике, и ретко је који државник имао толико личних пријатеља међу својим нолитичким антагонистима, као Гледстон. А у целом народу своме био је омиљена поштована старина, §теа<; о!с! шап, кога је ценило све, од двора до колибе. Није било до сада државника, који је ван своје отачбине толико познат и ноштован, а и толнко ожаљен, као Гледстон. Од куда то? Од туда, што је својим племенитим духом и својим државничким иогледом уочио ностулаге чистог хуманизма и здраве народне политике, те је без утицаја традиција свога племена, заступао свагда правду и слободу. Српски народ благода-