Branič

стр. 560.

б р а н и ч

БРО.Т 16.

непријатељима — Персијанцима под Ксерксом — она је била приморавана због врења побуна и дослуха својвх. Илота са тим њенкм непријатељима, да овима и мирним иутем попушта и слободу даде и да са њима блажије поступа; али је све то чинила за кратко време — докле јој је то најиужније било. Чим би опасност препгла, Шпартанци нису бирали средства, да Илоте што већма притегну, ослабе и утамане, чему као пример и доказ служи и случај са оних две хиљаде, који напред наведосмо. Шпартанци су дакле живели од зноја својих робова, а сами су лењствовали. Шпарта је била војнички стан логор — у коме се само вежбало у војничким вештинама,, а друго се ништа није радило. Кад су једном Атињани упитали Алкамена, зашто Шпартанци сами не обделавају своју земљу, већ им исту раде робови, онје одговорио: „зато, што смо ми до тих земаља дошли обрађујући сами себе, т. ј. силом оруашја и развијеним војничким духом,, а не обрађујући њих ■— земље". 1 ) Оснивајући на оваквим начелима и оваквом темељу своју државу, природна и неминовна последица, која је отуда морала наступити у току времена, билаје пропаст Шпарте односно Шиартанаца, који су хтели тиранијом, а као мањина, да владају већином. Сами пак закони Ликургови, а нарочито изигравање прописа њихових односно својине и наследства зема.ва, много су допринели и убрзали пропаст овој војничко-деспотској државицн, нити јој могаше шта помоћи поступно и ио невоља ослобођавање Илота, којима она, у осталом, никода иотиуну равноиравност и једнакост са својим гр .ђанима није иризнава ,а и давала. Да детал.није излажемо у чему се, и како вршило изигравање Ликургових закона односно наследства и поделе земаља, ван плана је ове наше, релативно кратке, штудије. Место пропале Шпарте заузела је нова државица,, коју су основали и образовали Перијеки и Илоти, акоји су се ропства ослободили и слободе дохватили за владе тиранина Набиса. (Наставиће се)

1) Страбон УШ. стр. 365. \Уа11. Ша^ојге <1е 1'ес1ау. св. I. стр. 119.