Branič

стр . 550

брани1

број 16.

онда би сваки такав дужник, без разлике, могао располагати са овим доцније „открнвеним имањем", како св исто назива у VI. одељку, главе Ш. у којој су поменута правила. То пак не дозвољавају поменута правила у §§. 128. и 129. ,,Ако би се ма кад после свршеног стецишта какво г добро дужниково пронашло, које је требало да у масу „стецишну уђе, а суду није при држаном стецишту „познато било, то ће се таково, почем се узапти и прода, „између поверитеља, којих су тражбине при стецишту „пречишћене (лнквидиране), но, који се потиуно подми„рити нису могли, онако исто накнадно поделити, као да „је у време стецишта у масу ушло било". — §. 128. стец. пост. Само онда, дакле, кад се потпуно подмире сви стецишни повериоци, може се днћи стечај дужвику, о коме говоримо. Све пак дотле, док се не постигне овај циљ стецишта, дужник остаје и даље под стечајем. Његово је стециште свршено, по поменутом правилу — §. 127. —■ за то, тто је исцрпена стецишна маса, но, то не значи : да „нема више" стечаја, и да није и даље под стечајем дужник, коме је исти свршен исцрпљењем стецигане масе. Овоме извођењу није противан ни сам онај други одељак §. 129. из кога г. Радојичић изводи: „да се „дужнику, чији је стечај на основу §. 127. услед исцрн„љења стецишне масе окончан, може понова отворити „стечај — ако би један или њих више поверитеља дуж„никових поискали, да се стециште над таковим имањем „отвори!" Баш да се и узме, да закључак, који изводи г. Радојичић, интерпретациј ом овога става, стоји у вези са стец. поступка, ипак се из тога не може извести оно мишљење о овом питању, које износи г. Радојичић, у поменутом чланку. 0 истом не би било сумње само онда, кад би у место речи: „свршено стециште" у §. 127. биле употребљене речи: „дигнуто стециште". Из правила, које смо изложили у целини, види се: да закон предвиђа и такав сдучај, да, услед оног стечајног иоступања, које је свршено по §. 127. може остати поверилаца, који су неподмирени распоредом по стецишној маси дужниковој. Свакоме од ових поверилаца закон даје право, да може с места наплату захтевати.