Branič

ГОД. V.

БЕОГРАД 16. СЕПТЕМБРА 1898.

БРОЈ 18.

БРАНИЧ ЧАСОПИС ЗА ПРАВНЕ Н ДРЖЛВНЕ НАУКЕ

ГАЛАААААЛЛГАЛААААЛАЛЛЛААААЛЛЛЛГЛГАААЛЛААААААЛААААААЛАААААЛЛАЛААААААЛЛЛГАААЛАЛАААААААЛААААЛЛАЛАЛЛ

излази : и 16. сваког меееца.

уредништво : Дубровачка удица број 18. ^^уллллллллллллллллллллллллллллллллллллллллл/^ч/^^ч/л^^л/^лллл^л^/^/^члл^ллл/^ч^^члл/^лллллалл/^/^а* 1

одговорни уредник: Милан Ст. Маркови^ правозаступник

Да ли презадуженик има право на вођење парнице у погледу стечајног имања?

У колико нам је познато пракса иашег Касационог Суда стална је у томе: да презадуженик има право на вођење парнице у поглену стечајног имања н. пр., да може мимо браниоца или стечајног одбора тражнти унигатај јавне продаје стецишног имања, док је, по нашем мишљењу, сасвим јасно, да он тога права нема. Разлози, које Касациони Суд наводи за ништење одлука првостепених судова, којн обично овакве тужбе презадуженога одбијају, ови су: „У §. 59. грађ. суд. пост. 1 ) међу лицнма, која нису способна, да воде парницу, није законодавац убрајао и дица, која се под стециштем налазе; и, кад по §. 24. стец. пост. отварање стечаја повлачи као закону последнцу ограничење, да лице под стециштем не може само уарављати својим имањем, а не да не може упражњавати и друга своја лична права, Суд је погрешио, што је узео, да жалилац нема права на вођење парнице за уништај продаје имања, где оп као сопственик стоји под заштитом закона у очувању својих материјалних интереса." 2 )

>) §. 59. гласн: „Ко није личио способак царницу водити, изложено је у §§. 39, 40. и 41. гра!,. зак. У свако доба, кад се примети, да који парничар нвје способан лично иарницу водити, поступи^е се по §. 77." 2) Примедбе Касационог Суда од 3. сентембра 1896. Бр. 6506 у „Вра нич и -у 1897, Стр. 64. БРАНИЧ ГОД. V. *