Branič

стр. 626.

б р а н и ч

број 18.

и тако, што §. 59. грађ. суд. пост. није „убрајао" у неспособна н она лица, која се иод стециштем налазе; и, што §. 24. стец. пост. таквом лицу одузима само „управљање добара", Касациони Суд изводи, да такво лице може да упражњава „друга своја лична права" у погледу стечајног имања, што се не да са гледигата закона оправдати. Покушаћемо, да то у кратко докажемо. Све имање стечајног дужннка долази у његову стечајну масу и оно служи за подмирење тражбина његових поверилаца, који су постојали до отвореног стечаја. То се види из §§. 1, 41, 42. 44, 45, 46. стец. пост. На то имање презадуженик губи право управљања и располагања од дана отвореног стечаја, што и природа самог стечајног поступања собом доноси. До рочишта за пријаву и равнање овим имањем управља судом одређени старалац по §§ 36, 46, 47, 48, 49, 50 итд. стец. пост., а после овог рочишта, у случају ако се не постигне поравнање са дужником, — старалац и одбор (§. 70. ст. пост.). У погледу парница имовине стечајне — њих води бранилац (§. 52. ст. пост), дакле, на масено имање од дана отвореног стечаја дужник је изгубио цраво управл 5 ања и располагања, из кога лично може дужник тражити она благодјејања, која су изложена у §. 134. стец. пост , а ништа друго. Истина §. 24, ст. пост. таквом дужнику одузима само „управљање добара", а не и располагање, за коју реч (упражњавање) Касациони Суд везује своју одлуку; али тај недостатак у изразу нашег закона, не даје дужнику право на упражњавање каквог личног свог права у погледу стечајног имања, које му је одузето и које сачињава стечајну имовину за иодмирење тражбина његових поверилаца. Да је то тако, види се и отуда, што по свим европским стечајним законима, дужник изреком губи „право управљања и располагања стечајним имањем" н. пр.: по §§. 3. и 6. Угарског, по §. 3. Аустријског , и по §§. 5. и 6. Немачког стечајног закона, што је и без овога по пашем закону јасно, јер то сама природа стечајног иоступања собом доноси, и по оном признатом правном правилу, које се у сваком коментару налази: „/ <оме је законом забрањено оио, што је мање, ономе је и оно, што је више.' а )

') ГершиИ, у евом Систему Римског Нрлватног Права. Стр. 50