Branič

БРОЈ 18,

Е Р А Н И Ч

стр. 635.

То ће рећи оно исто, гато смо и ми у наслову ове расправе рекли, а то је да: Застара резултира једино из колизије двају права. III. Привилегована застарелост. Моралне, јуристичке особе, као што су дрлсава, дрква, ошптина имају ираво користити се дужим роком застаре ио §. 913. (аустр.-хрв. §. 1472). Сличне се привилегије дају и обичним грађанима у особито оправданим случајима. (Види иаш §§. 932; 933; 942—944. аустр.-хрв. §§. 1454; 1475; 1494—96). И из ових законских одредаба даје се сазнати, да је наша нретпоставка о незастарелости оправдана. IV. Досјести се не могу: 1) Остава (БероаНшп); 2) Узајмљене ствари (СотшосШшп); 3) Заложене ствари (Р1ЦЧШ8 е! Аи11с11ге818) 4) Ствари дате на уживање (Пеивћчгсћгб), (иаш §§. 927. и 934. аустр.-хрв. §§. 1462 и 1483), према томе, те се ствари не могу ни изгубити на јелној страии услед застаре, нити се могу на другој страни стећи на основу досјелости; јер им не достаје „ заканити основ" за стечење права својине 1 ). V. Из срп. §§. 926. (922; 930. а); 934; 936; 948—950; 198; 200) и из аустр.-хрв. §. 1464. — види се, да је законодавац при писању закона водио рачуна о основним принципима, на којима је друштво засиовано. Он је ресиектовао разлоге, који су људство у вољно ропство, у стеге друштва, увели. На име он се ограђује стално противу течења својине путем силе, иреваре, и лукавства (VI, с1ат аи4 ргаесапо). Отуда писац аустр. закона и рачуна у праву увек са три лица, са првим, другим, трећим лицем. Јер: Кад ствари теку природним својим током, онда се сила, иревара. лукавство врше неиосредно између првога и другога лица; између пређашњега и данашњега господара неке ствари, некога права. За та два лица законодавац утврђује начело, да својину теку, односно, да је један ва другога преносе само на основу она четири освештана начина, а то су: 1) воља странака; 2) закон; 3) судчева изрека. (пресуда); 4) последња волл.

1) Ма да А п И с ћ г е а-у укида и „Ау1сИае(>Ра(;еп1" — (ауст.-хрв. §. 1372) — инак она живи и данас свуда и на сваком месту кчо сваки уговор, те је н-евиној с*рани задржана одбрана у § 936. (аустр. §. 1483).