Branič

стр. 646

б р а н и ч

бро.т 18.

затвора; да ио издржаној или оироштеиој казни буде Једну год. иод полициским надзором; и за толико да изгуби гра/јанту част. По незадовољству државног тужиода, оптужене и њеног браниоца, - Апелациони Суд пресудом од 18. априла 1898. г. Бр. 1536 нашао је, да је пресуда првостеиеног суда на закону основана, само је првостеп. суд погрешио, што је према величини кривице осудио оптужену на велику казну, те јој се ова има смањити; и што је оитужену осудио па губитак грађанске части, кад жена нема она ирава из §. 18. кр. зак. која се услед ове казне губе; те се ово има исправити. С тога је Апелациони Суд нресудио, да се оптужена Цона казни са три месеца затвора, и да по издржаиој или опроштеној казни буде једну год. под полициским надзором. Ну, по жалби државног тужиоца, Касациони Суд примедбама I. оделења од 7. маја 1898. г Бр. 4066 поништио је пресуду Апелационог Суда са разлогом: „Апелациони Суд је погрешио у својој пресуди, што оптужену није оеудио на губитак грађанске части са тога разлога, што жена нема оних права из §. 18. кр. зак., која се услед ове казне губе, кад законодавац ни у једној својо.ј одредби, па ни у §. 18. пом. зак. не прави разлику између лица мушког и женског пола. Те цо томе женскиње може бити осуђено на губитак грађ. час-ти. Ово у толико пре, што и ако је женскиње лишено неких права, нарочито у области јавног права, о којима говори §. 18.'кр. зак., опет зато њему припада већина права из тог §, која губи, када се осуди на губитак грађанске части." Апалациони Суд није усвојио горње примедбе Касац. Суда, већ је 11. маја 1898. г. под Бр. 1903 дао ове против разлоге: „нод осудом губитка грађ. части, нашзаконодавац разуме губитак извесних права, која су искључно изложена у §. 18. пом. зак., а која већином опадају у област јавног права. Ова права женска лица немају по уставу, те би за то осуђивање п њих на губитак грађ. части остало без икаквог правног дејства, што би се женска лица у овом случају осуђивала да нешто губе, што но самом закону немају. „Женска лица доиста могу бити : сведок и вештак, но ова права по §. 18. кр. зак. услед губигка грађанске части у самој ствари и не губе; већ по тач. 5. §. 215. грађ. суд. пост. само мању доказну вредност имају изкази оних лица као нодозривих сведока, која су учинила кажњива дела". Општа седница Касационог Суда одлуком својом од 2?. маја 1898. г. Бр.. 4576 одржала је у сили иримедбе свог оделења, а против разлоге Апелационог Суда одбацила.