Branič

БРОЈ 18.

БРАНИ1

стр. 627.

Нрема овоме Касациони Суд није могао из §. 24. стец. пост у коме стоји само реч ,,управљање", а не и „располагање -1 извести закључак, да презадужени, мимо браниоца и стечајног одбора, може на своју руку употребљавати правна средсгва за заштиту стечајног имања, ма у ком правцу то било, јер, без сумње, по оном правном правилу, право је расподагања веће од права управљања, па кад дужник нема права па оно, што је мање, разуме се, да нема ни на оно што је веће. За јачи доказ о неправилности одлуке Касационог Суда у овом случају, ми овде цитирамо мшпљење наших и страних коментариста. -Презадужени, који је под стециштем, уподобљава се малолетнику (§. 920. грађ. зак.) 1 ) и у место њега води парнице, које се тичу имовине масене, бранилац масе (§§. 24. и 52. стец. пост.)." 2 ) „Сврха је стечаја, да се имовина презадуженика, која иде у масу стечајну, употреби на измирење повериоца презадуженика. Та се сврха не би могла постићи, да се не искључи презадужениково право управљања и располагања имања." „Према тој установи презадуженик не може бити странком у парници са треКом особом у иогледу имовине стечајне, а соп1гапо пак следује отуд, да гледе имовине (изузете од оврхе — привређене) презадулгеник може бити парничном странком, као у парницама, у којима се захтева од презадуженика, да особено што уради, као и у парницама о разводу и ништењу брака. Дакле у овим случајима парничним, презадуженик и иза отвореног стечаја остаје способан за вођење парница, што значи, м може бити и тужилац и тужени." 3 ) Према овоме налазимо, да је изван сваке сумње: да презадуженик нема права на вођење парнице у погледу

!) §. 921. грађ. зак. гласи: „Младолетнииа се уподобл>авају и сви они, који не могу, или им је вабраљено сопственим ииаљем руковати. Такви су • сви ума лишени, распикуће судо.м проглашепи, пропалице, ирезадуженици, којих је имаље нод стецигате нотпало, удате жене за живота мужевљева." Према томе §. 59. грађ. пост', на коме Касациони Суд оснива своју одлуку, треба довести у везу с овим прописом, и онда је ствар на чисто изведена-. да презадуженици ва имаље стечајно не могу водите парнице. 2 ) Тоорија Грађ. Судског Иоступка, од Ана . ЂорЏаиИа. Књ. I. Стр. 105 3 ) Ми 4г оу с1 6 'Стр. 90—93. Киапоу Сгр. 61. у својим коментарима •стечајнот закона