Branič

врМ 1б. В Р А н и ч стр. 655.

Село га је дочекивало о заједничком трошку. По међусобиом договору, један сељак донесе зоби или сена за коње, други даде јагње или прасе, трећи ћурку или кокош, неко вина или ракије, неко бела смока или меда и т. д. а и сам домаћин отвори своје стаје и нодруме, да се старешина што боље дочека и угости. То није нико нлаћао. Код домаћина све је већ приуготовљено и уређено. Само је још остало, да у очи доласка старешине, извиче бпров по селу: да се сутра спреме и депо обуку и мушко и женско и старо и младо, и у то и то доба да изађу пред старешину. И то би извршено. Сутра дан кмет н имућнији сељаци опреме своје коње, обесе о ункаш кубуре, и изјашу иред старешину у сретање на један час даљине. Чим га спазе, оиале из пиштоља по неколико пута, а кад се већ једно другом нриближе, силазе с коња па се поздраве и ижљубе. Пошго старешина иовуче неколико гутљаја добре ракије из понуђене чутурице, и поједе залогај два беле погаче коју је месила највештија снаша у селу, седају на коње и настављају нут. Старешина јаше напред озбиљно, представљајући самоуважењем власт и господство. Његово је око пажљиво, и свака реч мудра п прилагодна. За њим језде у гомили његов ћата, 1;мет и остали сељаци, по два до три среска нандура са сексаном, и његов чибугџија. Уз пут ори се песма и пуцањ. На домак селу, издвоји се из иратње муштулугција, и одјури на коњу напрод, да објави долазак старешине, и увери се да јс све спремно и у реду. Пред дом, где ће старешина одсести, слегло се цело село. Мушки на једној а женске на другој страни, дочекују госта и поздрављају га добродошлицом. Он их отпоздравља највећом збиљом, клањајући се то на једну то на другу страну. Затим старешина улази у двориште, и ношто сјаше, иење се на доксат чергом застрвеи, седа, и пита предусретљиво домаћина и остале за здравље и кутњи напредак. Жене и сва чељад љубе га у руку. Малу децу старешина очински помилује, и да им ио коју иару. Пошто се једном обреди ракија п старешина се поошори, седа се за постављену трпезу. Гостл су одабрани сељаци, иопа и учитељ. Док ручак траје, по селу одјекује песма и пуцањ, а н звоне где има звона. Гозба се нонавл,а и о вечери но без велике ларме. У вече при легању, услужни кмет иропусти у ста-