Branič

стр. 630.

БРАНИЧ

БРОЈ 18.

која као какав ланац води до његових родитеља или даљих предака. Није тешко поњати, да човек, који је ро!)ен у сиротињи и иесрећним околностима, који није уживао никакво васпитање, постаје злочинцем, кад га прилике на то заведу. 0 томе има безброј доказа, да се о томе увери. Прваци психолози, научници и професори кривичног права данас су о томе уверени, да сваки човек ради, како радити мора, дакле и злочинац, — јер нема у опште слободне воље. Тако учи социолошка школа. Па да ли из тога следује, да треба казне укинути,. а злочинце све потрпати, место у робијашнице, у болнице, где би били само одлучени од осталог света, и где би уживали безбрнжно сваку негу? Никако. Смер је казне трострук. Најважнији је, да опасне кривце учини безопасним; то се по правилу постизава затварањем. Кад кад успе се, да се кривци и поправе; то је други смер казне. А трећи је смер казне застрашење. Без сумње многи злочини и преступи не извршују се само из страха од казне. Не може се дакле бити без казне као застрашавајућег средства. Али кад казае, које по садашњим законима постоје, не испуњавају у свему своју задаћу, кад се злочини множе, место да се умањују, — да ли онда треба пооштрити казне и како ? А кад се испитивањем криминалних појава злочинаца дође до позитивног одговора, да има заиста тако дивљачких злочина, да је пооштрење казне погребно, — онда како стојимо са новим казненоправним теоријама? Одговор би био овај. Кад злочинац врши злочин под притиском окодности., онда га ми казнимо за дело, за које у основу није крив. То је немилосрдно, грозно, али то ми чинимо са правом и са разлога, јер је важнији опстанак друштва, него нсколиких индивидуа, злочинаца, ре.лативно маленог броја. Пошто злочинци црете опстанку друштва, то их оно мора, уништити. Али како смо дошли до уверења, да по правилу околности стварају злочинце, то је наша морална дужност, да стварамо такве околности, које неће дозволити постанак злочинаца. Разуме се да то не иде лако,. шта више извесно је, да злочина неће никада са свим нестати, али школовањем и васпитањем становништва, и стварањем здравих друштвених рефорама и односа.