Branič

број 18.

б р а н и ч

стр . 633.

Има и посебних закона, који се не ретко састоје из једног јединог параграфа. Из тога следи, да ваља бити врло обазрив при примени овога начела: 1 е х роз^егГог (I ег о ^а! р г ј о г 1, кад се тумаче поједини параграфи, који припадају једноме те истоме систему, једноме те истоме начелу, једноме те истоме законику, јер је сваки параграф закон за себе и не може се доцнијим параграфом поииттити осим случаја, кад оба истоветну ствар расправљају, у ком случају вреде одредбе само доцпајега §-а. 2). Воља законодавч^ва — јесте од пресудног утицаја о томе: а) Шта значи, шта хоће да рече један параграф; и б) Који, између више параграфа, поглавља, треба да има предност, првенство. У таком случају може да буде ранији § јачи, старији, од познијега §-а. Објашњења ради ево навешћемо такав очигледан пример из срп. грађан. закона. На име: ,.1. Увод. Б. Основне г^рте и^авде и иравице у законима грађанск»м" (§§. 15 —35) од велике је вредности по цело срп. грађ. право, а на по се по ствар о којој је овде реч, јер како сам наслов (назив), тако и цела садржина овога одељка посведочава несумњиву вољу за^онодавчеву, да је он хтео овим својим основним цртама да да првенство, преимућсво, над свима осталим законским одредбама овога закона. Тако га је, по нашем скромном убе^ењу, разумео и сам г. Богишић, који је истозначеће црте унео и у свој „Имовински законик за Црну Гору" — и то на крају истога, чиме је с једне страие удовољио пачелу: „1ех роб!:епог (Јегоуа! рпоп", а с друге стране је појачао, боље посведочио своју праву намеру, своју вољу изражену у тим основним цртама правде и правице, којима хоће да да првенство, преимућство над свима осталим §-има свога „Имовинскот законика". Сад је на реду поставити прецизно питање ове садржине: И. Има ли аисолутне застарелости ирава ио иостојеКем аустријском и сраском грађапском закопику? Одговор гласи: Нема. Такве застарелости нема ни ио сриском, ни ао ау■ •стријском гра[ј. зпкону. То смо ми тврдили у уводу ове расправе, а сада је ред, да то очигледније, јасније разложимо и докажемо. Тако: