Branič

БРОЈ 20.

Б Р А Н П Ч

стр. 707.

судски поступак ире отварања стечаја, а никако судски рад у самом стечају. То се даје видети и по самом месту на коме се тај проиис у закону налази, јер је он у глази I., која носи наслов: онределење стедншта, надлежност суда и случајеви кад се стециште отвара. 2. Што би се скидањем стечаја иа тај начин поништило јелно право, које закон о стецишном ноступку даје стечајним повериоднма својим §. 27. који гласи: „Чим ко палне под стециште, сва потраживања, која би ко од њега имао, ма њима у то време рок и не излазио, сматрају се као да им је рок оног дана навршен, па се исплата одмах искати може". То право на неодложиу наплату тражбина, за повериоце је самим отварањем стечаја, апсолутно стечено право. Са њим само они и једино они, од тог момента имају право располагати и дужнику ако се с њим по §. 66. и след. поравнају, понова датп рок. Насиље је, кад ко други то чини мимо њих, а још веће, када то ради противно њиховој изричној вољи. Ја нисам имао у рукама акте Милановићеве стечајне масе, нити судско решење, те ово мишљење дајем једино према огласу судском и законском пропису, на који се он позива, т.ј. претпостављам прво, да је стечај отворен; друго, да је Милановић поднео какво обезбеђење; треће да се повериоци нису задовољили тим обезбеђењем: и четврто, да је суд, по саслушању обе стране, нашао да је обезбеђеЕве довољно и стечај закључио. Са свим ће,, међу тим, бити друкчије. ако су повериоци у већини, ко.ја је прописана §. 69., пристали на дато обезбеђење; јер је тада закључено поравнање. Али и у том би случају судско решење било погрешно; јер би требало да се осннва на §. 66., а не на §. 5. зак. о стец. поступку. Сиасоје Радојнчнћ