Branič

О ТР. 114.

Б Р А Н И Ч

БРОЈ 20.

ЗАСТАРЕЛОСТ ПО ГРАВАНСКОМ П I 3 .А. В -у (Заетарелост по грађанском законику Краљевине Србије, §§. 922.—950. са нарочитим обвиром на љегов Изворник, Аустријски оишти грађански законик, §§. 1421-1502.) Пише Алекса П. МилојковиА (нАОТАВАК) VI. Аустр.-хрв. §. 1498. вели јасно ово: „Тко је досјелошКу стекао какову ствар или ираво, тај може суирот досадањему власнику искати код суда, да му се ирисуди власност а . Исто срп. §. 946. За тре])с лице дакле вредела би овде ирејудицијалпа тужба , а ми видимо, да законодавац овде циља на кондемнаторну тужбу , код које се има да проведе цео поступак, у коме најважнију улогу игра: „аисНа^иг е1; аНега рагв". Ово право пређашњега влас&ика, да и он буде саслушан, даје му довољно јемства, да му се добро не може и неће отети, већ се тражи његова реч, којом би се утврдило једно од двеју могућности, а те су: 1) или је он драге воље напустио то своје добро; 2) или се без суда није смео опрети разбојнику, напасиику, отимачу његове имовине! А све оне силне заблуде толиких правника, законозналаца, о значају овога важнога параграфа, долазе од фаталнога неиојимања правога значаја речи: „ може а . Реч „може" (срп. §. 946. и аустр.-хрв. §. 1498.) прошла је овде у обема литературама горе, но речи „друго лиг^е" у срп. литератури (срп. §. 930. а). е^с). Сама реч „ може " и сувише јасно вели, да доседилац, узукаиијент. за 30 односно 24 године није још ништа стекао , а да то тек може постићи иомоћу суда. где се из речи његових и речи пређашњег власника има несумњиво утврдити: да је доседилац, узукапијент, ушао у то добро, у то право, на законит (аустр. §§ 1461—-62), иоштен (аустр. §. 1463.), истинит (аустр. §. 1464.) иачин (срп. §§. 926. и 927). Из реченога дакле даје се лако, јасно и за свакога разумљиво видети, да је другоме лицу на реду, т.ј. првоме поседнику, који дође иза пређашњега власника, апсолутно немогуће то доказати. И на суду би се дакле утврдило или да је пређашњи власник драге вољз био напустио то своје право,