Branič

стр . 726.

б р а ii и ч

број 20.

само онда, кад има незадовољства државног тужиоца, Према томе Апелациони је Суд погрешио, што је нреиначио пресуду нижег суда на олакшицу онтуженоме без његовог незадовољства, а ако налази, да је хрђава примена закона, у коме случају може да изнесе своје гледиште у побудама своје одлуке, без утицаја на пресуду нижег суда, против које нема незадовољства оптуженога". Апелациоми Суд није усвојио ове примедбе Касационог Суда, већ је 14. Фебруара 1898. под Бр. 592. дао следеће противразлоге: „Ни једним прописом закона није забрањено: да Апелациони Суд не може ићи на олакшицу оптуженома, ако нема његовог — оптуженога — незадовољства, а <1В0 би наређење законодавац сигурно донео, да је то хтео забранити, као што је то у §. 266. крив. пост. учинио у случају отежања кривцу. На нротив, по тач. 2-ој §. 264. истог пост. Апелациони је Суд дужан, да при расматрању дела пази између осталога и на то : „је ли дело по закону казнимо", и на ово је позват да пази по званичној дужности, јер по последној алинеји овога §. 264. крив. пост. тражи се незадовољство дотичне стране само за недостатке из тач. 7. истога §.-а, а на све друго, дакле и на оно, што је у тач. 2. тога §.-а казано, Апелациони је Суд дужан да паза по званичној дужности, чим је дело ма по чијем незадовољству пред њега дошло. „Према овоме неоснован је навод у горњим примедбама I. одељења Касационога Суда, да Апелациони Суд може ићи на олакшицу кривцу по кривичној части, чим му по чијем незадовољству дело дође на расмотрењс, дакле, ма и по незадовољству државнога тужиоца, као што је овде био случај. „Исто тако неосновано је позивање I. одељења Касационог Суда у својим примедбама на §. 261. крив. посу. судског, јер овај пропис законски говори у опште о томе, која казнима дела расматра и суди Апелациони Суд, те према томе исти пропис не може имати примене у овоме случају, за који поетоји специјално наређење законско у §. 264. крив. пост." Касациони Суд одлуком опште седнице од 21. Фебруара 1898. нод Бр. 1487. одбацио је ове против-разлоге Апелационог Суда, и одржао у снази примедбе свога I. одељења од 4. ®ебруара 1898. год. Бр. 848., и тиме утврдио : кад нема незадовољства оитуженога аротиву иресуде ирвог суда, онда Ааелациони