Branič

стр . 744

в р а н и ч

Врој 21.

Исто питање може искрснути и код кривичних спорова. Може се десити да исход једног кривичног спора зависи од извееног питања чије решење спада у делокруг административне власти. У таквом случају, судска власт треба да одложи пресуђење спора дотле док админнстративна власт не донесе своју оддуку 1 ). Ог1о1ап наводи овај пример : Неко је оптужен зато што је на туђем добру копао земљу или из њега вадио камење, или што је са њега узео какав материјал и учинио известан квар. Он се брани да је то учинио по наредби администрације, ради грађења какве јавие грађевине Ако се овај факат не нризнаје, онда се због тога истиче питање које претходно мора бити од административне власти расправљено 2 ; Али, ако ова власт потврди да је заиста оптужени радио по њеној наредби, судска власт не би имала право да цени законитост тога постуака и да оптуженог казни зато што је он извршујући једну наредбу коју није смео послушати, учинио кривично дело наспрам под именом епдие4е а<Јт1Ш81гаНуе <1е еоштоДо е! тсоттобо. Помоћу ње има да се и8види да ли је ексироприсаље корисно или не. Адмиаистративне радње из те процедуре суд нема права ценити. Он не би могао сачувати приватну својину од експропријације, вато што би нашао да је оса некорисна. Али, по ивречном налогу законодавца, судска власт има дужноет да испита дегалност акта који наређује експроприсање, као и то да ли су се извршиле све Формалности које после овога акта долазе. Тако, ако је експроприсање наређено декретом тамо где је за то нужна одлука законодавне власти, суд не може издати тапију. (^аСегпеге, ор. сН., 1 I, р. 187. е1 488; Шсгосц, ор. сН. 1. I., р. 611. е1; 612,). В. наш закон о експропријацији од 15. Марта, 1860. (36, XIX., стр. 190). ') Оаггаис!, Ргес18 (1е ДгоН спш1пе1, р. 828. („СЈиеаМопз ргејшИсЈеИез аДт'н118ћ'а1Ј\'ез"); 1/аЉтеге, ор. шЦ I., р. 443. (,,Веа циезНопа ргејшИсЈеПез",; ВаЉЈе, р. 597; Висгос^, ор. сИ., I., р. 626; РаиаМп-НеНе, ТгаИе <1е 1'та1;гисИоп сптјпеПе, 1 VII., р. 443. Ог1о1ап, Е1етеп(;8 (1е <1гоИ репа1, 1 II, р. 454. е4 хшу. У Француском гаконодавству, изузетно од нравела да административна власт може, поводом каквог спора у коме би се суд увустио у решавање о легалности каквог админисгративног акта изазвати сукоб, она то право нема у процесима којима је предмет какво злочино дело. Нраво изазивања сукоба ад«\инистративне власти ограничено је и у случајима преступа. Али, ова огранич<ња не ;шач > да судска власт може, у тим ириликама, да решава административна питањч. Она је дужна, и ако администрација то не трааси, одложити пресуђење крикривичне парнице у случају да се у њој појави какво питање из надлежности администрације, док ова то питање не реши. Горња ограничеаа вначе само то : да судска власт једина у тим случајима цени своју надлежносг од носио појапљених питања. (ваггаиЛ, ор. сН 562.)