Branič

стр . 770.

б р а н и ч

врој 21.

Првостепени суд олбио је тужиоце од тражења са оиих разлога: По §. 477. грађ. закона, закони део на случај смрти мора остати законитој деци како мушкој, тако и женској ако мушке нема, неповређен, који се састоји у половини онога дела, који би им по закону припао, кад не би било завештаочева распореда; а но §. 478. исгог закона, отац, односно мати, овлашћени су, да завештањем између евоје деце распоред о свом имању какав хоће учине, и тако могу женску децу или изравнати са мушком или оставити особити део, и ово мора бити снажно, нити нарушењу законог дела у том случају места имати може: и тако, по §. 479. истог зак., закони део нарушио би се онда, кад би завешталац половину закотп наеледства на корист другога, а не женске деце окрњио. Према овоме завештатељка као мати парничара, могла је тужиоцима да окрњи закони део наслеђа на рачун тужених као својих кћери. По незадовољству тужилаца Апелациони Суд поништио је првостепену пресуду са ових разлога: По §. 478. грађ. зак., отац или мати власни су завештањем између своје деце расположење са својим имањем учинити какво хоће, и тако женску децу, или изравнати са мушком, или им особити део оставити, које мора остати снажно, нитинарушење законог дела у том случају места пмати може. Дакле, смисаоје овога законског наређења: да отац односно мати, могу евојом последњом вољом искључити приоритет мушке над женском децом у наслеђу њиховог имања, и онда изузетно од §. 477. гр. зак., у овом случају закони део мушкој деци може се окрњити, али само до извесне мере, а то је највише: до изједпачења у наслеђу мушке са женском децом, или може се женској деци оставити особи ги део, који оиет не сме да нремаша то изједначење. Нрема овоме, пошто је према процењеној вредности заоставштине, завештатељка окрњила тужиоцима наслеђе и испод изравнања са туженима, нресуђује: да се наслеђе туженима редуцира до изједначења са тужиоцима. Но по жалби тужених, Касациони Суд примедбама III. одељ. од 26. септембра 1898 год. Бр. 7281., поништио је ову пресуду Апелац. Суда са ризлога: „Кад је прописом §. 478. грађ. зак., дато право оцу и мајци. да расположење о своме имању између своје мушке и женске