Branič

вро.т 21.

в р а н и ч

стр . 771.

деце. изузетно од усвојеног приоритета мушке дсце над женском, могу учинити како хоће, и да нарушења законога дела у том случају не може бити, онда је Аиелациови Суд ногрешно применио наређење овог* зак. проииса, да окрњења законога дела дгушкс деце у корпст женске може бити само до изравнања у наслеђу, и своју иресуду основао на §. 477. грађ. зак. Да се проиис §. 478. грађ. зак. овако има разумети, а не као што је Апелациони Суд узео, види се из прописа §. 497. грађ. зак. по коме би се закони дсо нарушио само онда, кад би завешталац окрњио половину закоиога дела наслеђа у корист другога кога, а не женске деце". Ове примедбе Касац Суда, није усвојио Апелацаони Суд већ је дао противразлоге у следећем: Пропис §. 497. грађ. зак. на који упућују примедбе Касац. Суда, само је нужна допуна §. 477. истог зак., у коме се иотврђује: да окрњење законога дела, који припада мушкој деци не може опстати и нрема другим лицима, као што може према женској деци по § 478. гр. зак. Но по мишљењу Апедац. Суда, и у овом елучају закони део мушке деце може се окрњити до извесне мере, а то је највише до изравнања у наслеђу мушке и женске деце, пошто пом. зак. пропис и хоће само да да прилике родитељима, да поправе неправичност законодавчеву у §. 396. гр. зак. између мушке и женске деце, али их не овлашћује и на то, као што налази Касациони Суд у својим примедбама, да учине другу неправичнос , т.ј. да даду у наслеђу првенство женској деца над мушком, крњећи овој закони део преко изравнања, јер ако се дозволи да родитељи могу у корист женске деце окрњити мушкој деди закони део преко изравнања, онда би они остављањем најнезнатнијих деда мушкој деци, могли изиграти наређење у §. 477. грађ. зак., а то би била друга крајност. Но општа седница Касац. Суда одржала је у снази примедбе III. одељења, одлуком од 10. октобра 1898 год. Бр. 8066. Саопштио, Жик. С. Ивковић.