Branič

вроЈ 22.

Б Р А Н И 4

стр . 803.

која и издаје наредбу н ирописује казну. Једна исга власт са три разне функције: законоданном, у неку руку, јер доноси наредбе сличне законима ; судску, јер изриче казну онима који их прекорачују; административну, зато што своје пресуде извршује! 1Гри таквом стању ствари, наредба може бити најнезаконитија, па да опет будемо осу|ени, ако јој се не покоримо. На сваки начин полициска власт која суди иступ из §. 326. веће нас ослободити, из разлога што је наредба ко.ју је оиа сама донела незакона. Ако ни из чега друхог, а оно бар из частол>убл>а неће би'ш она расположена да себе демантује. Кад овоме додамо да, при таквом законодавству, полициској власти ништа не стоји на сметњи да прошири своју мо11 и преко граница обележених јој §. 326, онда још боље увнђамо колико појединци могу бити изложени самовољи те власти, нарочито кад имамо на уму да, по садашњим уставним одредбама, органи управне власти не могу бити тужени суду без њенога одобрења. И сувише, дакле, разлога да се осуди једна установа скоичана са тако штетним последицама. 47. У франКјуском законодавству судови такође имају право да цене законитост општих наредаба административне власти. То нраво признато им је у чл. 471. §. 15. крив. зак., у коме стоји, да ће се они који поступе против законитих наредаба административне власти казнити са један до пет франака. Само, ова гарантија у Француској има много веће практичне вредности него код нас. Иступне кривице тамо расправља примиритедни судија. ји&е (1е рахх, против чијег решења може се изјавити жалба Касационом Суду, који тако има пресудну реч у питањима о легалности административних наредаба. 1 ) Белгиски устав у чл. 107. прописује да судови могу ирименити наредбе административне в гастн, државне, провинциске или локалне, ако су на закону основане. 2 ) Сличан систем постоји у Италији и Шведској. 3 ) У Енглеској

') Исто право постоји за судеку власт и у грађанским предметима, и на основу њ< га, Касациони Суд је огласио као незаконит декрет Царице Регенткеље Марије Луизе, од 12. Фебруара 1814. год.који је прописивао извеене Формалности за трговачка друштва. Шсгосц, ор. сИ., I. Ј., р. 611. 2 ) Баге»1е, ор. сН. I. р. 71. •<) Ба^егпрге, ор. сН., 1 I. р. 64.